Како подвиг Светог цара Лазара и данас инспирише руске песнике

„Косовка девојка“ Урош Предић, 1919.
О боју на Косову зна сваки Србин, али тај трагични историјски догађај памте и Руси, а неки руски песници чак пишу стихове о Видовданској бици. Разговарали смо са руским песницима који воле Србију и посвећују стихове српском цару Лазару.

Песник и новинар Максим Корепанов живи у малом селу Игра у Удмуртији, удаљеном око 1200 км од Москве, а од Србије и више. Максим је новинар листа „Светли пут“, а у слободном времену пише стихове. Његову песму о цару Лазару под насловом „Српски ратници“ објављена је у књизи „Кула ћутања“, а ми је дајемо у оригиналу на руском језику.

Максим Корепанов

ВОИНЫ СЕРБИИ

Голубая чашка на столе,

Дремлет сын-младенец в колыбели; 

Мы уходим рано на заре,

Опоясав бурые шинели.

Нам не возвратиться никогда 

Под родные отчие иконы. 

Без отцов взмужают сыновья, 

Без мужей осеребрятся жены.

Путь прямой, да прервана стезя Пахаря, учителя, поэта – 

Воины уходят в небеса, Сопричастны ангельского света.

На заре, в пустынный час немой, Мы уходим, молчаливы, строги: Сам князь Лазарь этой шел дорогой, 

Нам ли выбрать путь себе иной? 

Максим нам је открио да је стихове написао спонтано.

„Било је топло јутро, обасјано сунцем. Спремао сам се за посао. Пио сам чај у кухињи из плаве шоље, на другом спрату је у кревецу спавао мој синчић. Остало ми је још мало времена до изласка и одједном сам пожелео да напишем та два стиха. А затим, како то обично бива, мисли су кренуле у други смер и на папиру се појавило све остало.

Максим Корепанов

Рекао бих да је избор српског кнеза између земаљског и небеског оно што данас јако недостаје свету, па и хришћанској цивилизацији у целини. Жртвовање и вера, вера са великим словом В. У православној култури је можда много културе, али мало православља. Живи се комотно, сви трагају за срећом среће и мало ко трага за Небом. Лазар је вероватно могао да се покори, да прихвати полумесец, али он је изабрао Бога.

Србија ми је блиска као симбол несаломивости, блиска због своје вечите борбе за веру. Бити 400 година под турском чизмом и не предати се – то много говори о народу! И за нас православне Србија је блиска земља. Јер ми и Срби смо исте вере.“ 

Максим никада није био у Србији, али на чудесан начин његову песму о кнезу Лазару чули су у српском манастиру Лешје монахиње и протојереј Драги Вешковац, који су дочекали групу руских гостију на фестивалу православне кинематографије „Снажни духом”. И та песма је кроз простор и време спојила два словенска народа која поштују херојски подвиг.

Јекатерина Матвејева песникиња из Сочија говори о Србији као о својој отаџбини. „Волим је као своју душу“. Српска историја је за њу неисцрпни извор информација.

Јекатерина Медведева

„О Србији, њеној трагичној и уједно благословеној судбини први пут сам чула од мог оца, који је боравио у Србији почетком 2000-их. Тада се још није замонашио, само је обилазио манастире на Косову и Метохији, неко време је живео у манастиру Светог Арханђела Михаила на Превлаци. „Србија је Бели анђео који седи на откотрљаном камену“ (са врата гробних – Јеванђеље по Марку 16:3-4, приме. ред.), говорио је он. У својој књизи 'У планинама Кавказа и на Светој гори' монах Герман Макаров написао је многе лепе речи о Србији. Отад пуно читам о Србији, а посебно ми се допала легенда о размишљањима Цара Лазара уочи Косовске битке: победа и земаљска блага или пораз и вечна слава народа који без обзира на све остаје предан Христу. Тај човек је био веома мудар и имао огромну унутрашњу снагу. Изабрао је једино правилно решење –Христа. Кнез Лазар је један од мојих најомиљенијих светаца и посветила сам му песме 'Не мiру - Христу приношенье...' и 'Государево стояние'.

У другој песми се говори о молитви два цара која су се жртвовала за свој народ – о цару Лазару и Николају Другом, кога такође веома поштујем. Они стоје на Косову пољу и моле се за напаћену Србију. Верујем да се цар Николај и после смрти моли за вашу чаробну земљу као што се и за живота молио за Србију.“

ГОСУДАРЕВО СТОЯНИЕ

(МОЛЕНИЕ ГОСУДАРЯ НИКОЛАЯ ВТОРОГО И ЦАРЯ ЛАЗАРЯ СЕРБСКОГО) 

Над просторами зимний закат догорал,

Потемнели деревьев вершины.

Он прошел сквозь Камчатку, Сибирь и Урал

На размах среднерусской равнины.

Он остался Хозяином Русской земли...

И теперь, не имея преграды,

Обходил свой удел: города...ковыли...

Да застывшие снежные гряды...

Огоньками манящие сходища сел

Да церквей вознесенные главы...

В каждый дом заглянул. Каждый край обошел

Нашей русской печали и славы.

Там, где звали его, - утешал, помогал,

Свой обычай храня неотступно.

И молитвы, как ладан, пред Богом слагал,-

Наш защитник и друг неподкупный.

Ныне шел Государь до иной стороны,

Где любили его ненапрасно;

Где костьми оседали все глубже сыны

В вековые хранилища праха...

Где над Косовым полем всходила луна,

Звезды были прозрачны и часты.

Белым снегом, как ладаном нежным, полна,

Стыла поля прегорькая чаша.

И в молитве стоял над безбрежьем его

Царский брат во Христе неслучайный.

Не сказали при встрече они ничего:

Слово горнего века - молчанье.

Оба в светлых венцах, устремили свой взгляд

В Небеса. Царский скипетр в десницах.

И у каждого в шуйце, как свечи, горят

Всечестные их главы. В глазницах

Драгоценною влагой копится слеза,

Каплет в снег, в непрозябшие травы.

Неотмирны, чисты, как в церквах образа.

Неразлучны в молении братском.

Знает только Господь, что звучало в сердцах

Свой живот положивших за веру

И донесших свой крест за народ до конца,

И с него облачившихся в вечность.

Окровавленной, верилось свято земле,

Что умолят...умолят...умолят...

И звенел, колокольчиком тая во мгле,

Тонкий голос надежды...и боли...

„У мојој недавно објављеној књизи 'Цвеће утехе' постоје песме посвећене херојству српског народа. Србија ми је духовно блиска, блиска због непоколебиве вере која је спасла народ и од Турака, и од геноцида у Другом светском рату, од савремених трагичних догађаја. Србија је дала свету хиљаде светих мученика за Христа који моле Господа за своју земљу, и за њену сестру пред Христом – Русију,  за читав наш грешни свет.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“