Када је Семјон Дукшанин, 17-годишњи момак из малог града у Сибиру, стигао у Почефструм у Јужноафричкој Републици, имао је грип. Уморан од лета и болестан, Дукшанин је дошао у дворану у којој се одржавало субјуниорско и јуниорско светско првенство у пауерлифтингу у организацији Међународне федерације за пауерлифтинг. Ту је освојио прво место, надмашивши резултат свог конкурента Филипа Портеша из Чешке за 40 килограма. Мало ко међу онима који су честитали горостасном Русу на његовој међународној победи је знао да је овај Дукшанинов успех дошао упркос финансијским тешкоћама.
Дукшанин је у свет пауерлифтинга стигао случајно. Покушавајући да открије који су његови таленти, младић је провео седам година у уметничкој школи, две године се бавио каратеом, а годину дана стреличарством. Чак је неколико месеци пробао да диже тегове, али је брзо одустао, не успевши да постигне никакав видљив резултат.
Током свих тих година Дукшанин је неконтролисано добијао на тежини све док то није постао проблем за њега. Учење у школи му је постало тешко, јер су га други ђаци малтретирали због његовог изгледа. „Када ми је било 12 година, имао сам 80 кила. Отишао сам у теретану, јер сам био дебео”, каже Дукшанин.
С обзиром да у почетку свој нови хоби није схватао озбиљно, Дукшанин је пропуштао тренинге. А онда је, само захваљујући својим урођеним физичким способностима, доживео прву победу. „Када сам почео да побеђујем на такмичењима, то ме је мотивисало. А још више су ме мотивисали порази”, каже Дукшанин.
Природна физичка снага и неколико победа заредом учиниле су да буде примећен. Преузео га је један од најпрестижнијих тренера у његовом родном граду Владимир Кортунов. „Он можда није звезда, али га зна сваки тренер у Краснојарској области. Он је тренирао два светска првака”, каже Дукшанин који је оберучке прихватио могућност да га води Кортунов.
Веома брзо се показало да је овај тандем веома ефикасан. Руски шампион то делимично приписује узајамном односу пуном поштовања који су успели да изграде. „Ми добро комуницирамо, увек имамо о чему да разговарамо. Он ми је као добар пријатељ, увек љубазан и спреман да помогне”, каже Дукшанин.
Урођена снага овог младића и добар тренер водили су га ка успеху. Постојао је само један проблем: новац.
Дукшанин долази из скромне породице. Његов отац ради на железници, а мајка прима инвалидску пензију. „Моји родитељи су морали да штеде годину дана да ми плате путовање у Јужну Африку”, каже Дукшанин, који сам не зарађује. „Обећан ми је неки новац за победу, али још га нисам добио”, каже он.
Недостатак новца свакодневно ремети Дукшанинов напредак. „Почео бих са квалитетном исхраном, али су ми средства ограничена. Не могу чак себи да приуштим ни да купујем храну за спортисте пре сваког такмичења”, каже Дукшанин, који је ипак оптимиста и сматра да је неадекватна исхрана само незнатна тешкоћа. „Драго ми је што имам добру генетику.”
Пронаћи новац за његово победничко путовање у Јужну Африку је такође био изазов. „Руски јуниорски тим се слабо спонзорише. Да није било мог тренера који је помогао да пронађемо додатна средства, путовање би ме коштало 110 хиљада рубаља (1448 евра). Али, он има добре пријатеље, тако да ме је пут коштао само 60 хиљада (781 евро)”, каже Дукшанин.
„Задовољан сам својим успехом, али могао сам да будем и бољи”, каже светски шампион.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
