Кад човек кошта 300 евра: Како је руска полиција ослобађала људе из ропства

Общественное движение «Альтернатива»
Новинарка портала Russia Beyond присуствовала је рацији у којој су ослобађани људи из ропства. У Русији је преко милион људи фактички у статусу робова.

Полицајцима који су је спроводили отргла се из руку снажно, муњевито и вешто. Пластичне папуче које су јој спале с ногу остале су испред улазних врата зграде.  Отрчала је боса колико је ноге носе кроз мрачна дворишта. И њена „другарица“ побегла је из полицијског возила на сличан начин, тако што је искористила повољан тренутак и нестала у мраку. 

Бела гледа сву ту ускомешаност из аутомобила, кроз стакло шофершајбне. И она је изведена из истог стана са девојкама које су побегле. Само што је за разлику од њих она послушно седела у аутомобилу, пошто је све и пријавила.    

Проклетство вуду магије 

Југозападна Москва, рејон Теплый стан, 18 километара од Кремља. Типска градња. Вишеспратнице потпуно идентичне и пуста дворишта. Ако не знаш руски и не умеш да прочиташ називе улица, никада нећеш схватити где се налазиш. Десно, продавница без назива, нон-стоп отворена и ограде. Лево исто, продавница без назива нон-стоп отворена и опет ограде.  

Овде су становале Бела и Џој, још једна девојка из бордела у суседној улици. Оне су размењивале поруке и понекад се преклапале на „радном месту“ на друму. 

Бели је понуђен посао у Русији док је још била у Нигерији. Додуше, није речено о каквом се тачно послу ради, али јој је чврсто обећано да ће све бити у реду. Извадили су јој навијачку личну карту (FAN-ID) и одвели у Русији током Светског првенства у фудбалу када визе нису биле потребне. Говори се да је на тај начин пребачена гомила девојака. На московском аеродрому Белу је дочекала жена која ће бити њен макро и која јој је узела пасош. Одвезли су је у стан у рејону Теплый стан, где су се већ налазиле три девојке из Нигерије. Испоставили су јој и рачун за „откуп“ од 55 хиљада долара које проституцијом треба да заради. Запретили су јој и великим проблемима које ће имати уколико покуша да контактира полицију. 

Џој има нешто другачију причу. Она је у Нигерији присуствовала сеансама вуду магије, а на једној од њих су је проклели. Да би скинула магију, морала је да плати, па је зато прихватила понуду да до новца брзо дође у Русији. „Донели смо кокошку и голуба и заклали их, а њихову крв сипали у чашу и помешали са алкохолом. Ја сам то попила, а Баба Лау је рекао да ће на мени бити бачено проклетство ако не платим“, испричала је Џој. 

Наставак приче, међутим, истоветан је као код свих других девојака. Довели су је у Москву, испоставили рачун за „откуп“, сваки дан одвозили на „радно место“ на друму, а ако се нешто непредвиђено догоди обећали да ће уништити пасош. Макро јој је говорила: „По доласку у Русију и ја сам се бојала. Али када сам одлазила на посао, била сам одважна.“ После тога испричала јој је за случај када је клијент хтео да избаци девојку кроз прозор, а она од страха сама искочила. Дала јој је и савет: „Држи се даље од прозора. Даће бог да брзо отплатиш свој дуг“. 

Џој и Бела су се крајем лета повезале са волонтерима из Алтернативе, руске организације које се бави ослобађањем људи из ропства, и замолиле да избаве и остале девојке. Џој је прва ослобођена, а Бела недељу дана касније. 

Како се купују људи 

Према проценама непрофитне организације која се бори против ропства „WalkFree“ број људи који су у Русији доспели у ропство износи нешто више од једног милиона. У целом свету таквих људи је 45,8 милиона. У индексу глобалног ропства ове организације (GlobalSlaveryIndex) Русија се налази на 64. месту, што значи да на сваких хиљаду становника долази 5,5 робова. Русија не води своју статистику тим поводом. 

„Нама је то смешно и невероватно да неко може да поверује у зло нането вуду магијом. Неке жене макрои застрашивале су девојке тврдњама да су њихови мужеви Путинови пријатељи. Оне су у то веровале. Оне су необразоване и не схватају да ако останеш без пасоша можеш тражити други, да је вуду магија глупост“, каже Олег Мељников, руководилац Алтернативе. 

Олег Мељников

Седимо у наргила бару у центру Москве, у забавном кластеру „Црвеног октобра“. У близини је канцеларија Алтернативе, савремено опремљен простор у поткровљу, такозвани лофт. Овде би комотно могла да буду седишта и неких дизајнерских и рекламних агенција. На зиду се налази табла на којој пише „Судан је наш“, а то значи да са Јужним Суданом постоји споразум о спасавању људи у сарадњи са локалном полицијом. Алтернатива се у овом тренутку активно шири по свету.  

По Олеговим речима, сексуална експлоатација, као и у причи са Нигеријцима, само је део савремене робовске „индустрије“. Радно ропство још је распрострањеније, а организовано је по уходаној шеми. 

Људи из провинције у потрази за послом долазе у велике градове. Притом немају новца чак ни за хотел. Неколико дана проводе на железничкој станици, гледају огласе. Затим им прилазе регрутери и нуде посао „на југу“. Никаква посебна умећа нису потребна, а добро се плаћа.

Човек пристаје. Нуде му да залију чашицом склопљени посао. А у алкохол сипају азалептин и клофелин и тако он преспава наредна два дана. Када се пробуди, схвати да се налази у Дагестану, у фабрици, без пасоша и телефона. Он жели да оде, али му тада кажу: „Ти си купљен. Или плати за слободу, или ради.“ 

Мушкарци на Тргу три железничке станице у Москви

„Човек помишља да ће провести тамо месец дана и да ће га пустити. Међутим, после месец дана кажу му да је нестао џак цемента или ован, да је дужан за храну и слично. Када људи покушају да беже, најчешће их ухвате, пребију, и поново шаљу на посао“, каже Олег. 

Он наводи цене. Роб за рад продаје се за око 25 хиљада рубаља (325 евра), а девоја која пружа сексуалне услуге, између 150 и 200 хиљада рубаља (2000-2600 евра). Инвалид у колицима или старија жена коштају 50 хиљада (650 евра), а мала деца потребна за прошњу око 150 хиљада (2000 евра). 

„Поучан случај. Старија жена изгубила је вид у младости. Живела је сама у Луганску. Пре шест година код ње су дошли људи који су јој рекли да у Русији постоји начин да се поврати вид“, каже Олег. „Довели су је у Москву, зашили јој очи и наместили код Курске железничке станице где је скупљала милостињу. И како су јој очи све више гнојиле, тако су јој давали већу своту новца.“  

Тежина проблема

Ноћ после упада у нигеријски бордел у полицијској станици нашло се троје људи. Бела, једна од оне две девојке, које су покушале да побегну (другу су ухватили) и макро, крупан Нигеријац у црвеним панталонама и бледо жутој карираној мајици. Комшије тврде да је он новинар и да ради на једном од московских факултета. Како се испоставило, он се паралелно „бави борделима“, даје мито, договара се са полицијом, организује обезбеђење. Како се на крају показало, све друге Африканке из бордела, осим Беле, „вратиле су дуг“, а проституцијом су се бавиле својом вољом. Само што Бели нико не верује. Зато седимо у полицији три сата. 

Активисти тврде да све зависи од рејона, нису свуда полицајци исти. Бела једноставно није имала среће, а негде таквим девојкама помогну. На основу могућности које имају, наравно. 

Активисти из Грађанске подршке, организације цивилног друштва сматрају да законодавство у Русији у тој области није добро регулисано. Прикупљање доказа, суочавања, саслушавања, све то траје месецима. 

„А када се човек избави из заточеништва, шта даље? О тим људима не брину, рецимо, у неком центру, јер просто њих у Русији нема. У најбољем случају људи одлазе да живе одакле су и дошли. Позивају их у суд да сведоче, а они не могу да дођу и случај се затвара“, жали се Мељников.   

Заштитница људских права у Руској Федерацији Татјана Москаљкова није одговорила на обраћање портала Russia Beyond. Ни у Министарству унутрашњих послова нису желели да коментаришу проблем ропства и борбу против њега, предочивши само статистичке податке о кривичним делима. Према тим подацима, у Русији је током прошле године због недозвољеног „коришћења робовског рада“ покренуто 6 кривичних поступака, а због „трговине људима“ 21. По члану „отмица људи“ вођена су 374 процеса, а на основу „незаконитог лишавања слободе“ 458. Укупно 859 случајева који се односе на жртве савременог ропства. 

Чудни људи 

Недељу дана касније Џој седи на задњем седишту аутомобила и путује у привремени смештај, кућу чије јој је коришћење омогућила нигеријска дијаспора, док се све не среди. Она не жели да се врати у Нигерију после свега што јој се догодило. По пети пут пита, када ће коначно добити микрофон. Џој жели да се бави певањем и јавно наступа. Она мора да вежба. 

Затим пита како да нађе руског мужа. Активисткиња за воланом аутомобила, окреће се и каже јој: „Ако желиш да останеш у Русији, мораћеш да научиш да живиш сама.“ 

Џој

У последњих седам година Алтернатива је ослободила око хиљаду људи. То је за Русију по њиховом мишљењу премало. Телефонских пријава пристиглих путем специјалне линије много је више. Међутим, не може се свима помоћи, јер за то нема довољно новца. Сто хиљада рубаља или око хиљаду пет стотина долара месечно, колико се сакупи од донација, покрива око пет одсто месечних потреба. Од тих средстава треба купити карте за повратак кући, обезбедити новац за лекара, храну, платити курсеве за интеграцију у друштво. А то се све не може покрити добровољним прилозима. Алтернатива не добија државне субвенције. Готово сав новац потиче од Мељникових послова, односно, неколико фабрика, хотела, поменутог наргила бара у коме смо разговарали. 

Током разговора Мељников упорно телефонира познаницима, тражећи преводиоце за жртве, и при сваком помену евентуалних лоших исхода куца у дрвени сто „да не чује зло“. Уморно урања у софу. Мељников у шали каже да сами себе подсећају на сицилијанску мафију, будући да се налазе у полумрачном наргила бару, и ту одлучују кога ће и када да ухвате. 

„Ми смо највероватније најчуднији волонтери које си икада видела, јел да“, пита он. Притом, стиче се утисак да се њему улога чудних волонтера допада. Међутим, јавно то не признаје. Званично каже да би се са задовољством бавио нечим другим, али да за то још није време. А и поштено говорећи, жао му је да све напусти.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“