Како у Србији дочекују руске светиње: Руси Србима предлажу да заједно излију звоно на Косовом пољу

Игуман Спасојаковљевског манастира Августин држи кивот са моштима.

Дмитриј Лане
Мошти 18 руских светитеља, међу којима се налази и честица моштију Александра Невског, стигле су у Србију из Спасојаковљевског манастира у Ростовској области по благослову патријарха московског и целе Русије Кирила, митрополита јарославског и ростовског Пантелејмона и епископа жичког Јустина. О томе како су на српској земљи дочекане руске светиње прочитајте у репортажи Катарине Лане, дописнице Russia Beyond.

Испред мале цркве Светог Саве у Београду у очекивању се окупило на стотине верника. Чуо се тихи жамор на руском и српском језику, док су на ветру подрхтавале љубичасте заставе ветеранске десантне дивизије и празничне црвене одоре свештеника. Тада су се огласила звона.

У пратњи српских мотоциклиста цркви је пришао црни минибус. Врата на њему су се отворила и игуман Спасојаковљевског манастира Августин је из возила пажљиво изнео златни кивот са моштима, а затим га на испруженим рукама понео у цркву. Ветерани су подигли руке у знак поштовања. Чула су се звона и звецкање кандила. Људи су падали ничице, молећи се за спасење, док су се кроз дим тамјана пробијали топли сунчеви зраци.

Игуман Августин је кивот предао свештеницима и присутнима се обратио дирљивим речима:

„Руси и Срби имају исте светитеље. Тежња ка заједничким светињама формирала је нашу културу и створила нашу државност. Заједно са Србима свој живот смо процењивали поредећи га са примерима наших најбољих синова.

Благо руског и српског човека није било ни у каквој громкој спољашњој сили, него у високим духовним вредностима. И то што су на ову свету и многострадалну земљу донете мошти руских светитеља доказ је не само нашег пријатељства, него и блиског духовног јединства наших братских народа. Нека Господ Бог чува српску земљу и српски народ!”

Окупљени су аплаудирали. А када се људима обратио директор руске фабрике звона, многима су се очи напуниле сузама.

Николај Шувалов, директор фабрике звона „Италмас” у Тутајеву:

„У Русији постоји обичај: на местима славних битки подижу се капеле или храмови. Знам да таква традиција постоји и у Србији. Осим тога, ми у Русији организујемо и народно изливање звона за те храмове. На Куликовском пољу у Туљској области заједно смо излили звоно посвећено тим догађајима. Предлажем вам, пријатељи, да заједно с Божјом помоћи излијемо и звоно на Косовом пољу!”

Кивот са моштима руских светитеља унет је у цркву. Његово светлуцање је обасјало древне иконе на зидовима. Људи су почели да улазе у храм како би целивали светињу.  

Андреј Лос, градоначелник Ростова Великог:

„Овај сусрет на српској земљи доживео сам са невероватном силином! Осећам како ми срце трепери! Потресен сам када видим како много народа жели да се поклони овим моштима. Нисмо очекивали да ће доћи толико људи и да ћемо од Срба моћи да научимо како се дочекују светиње!”

Небојша Мандић, мото-клуб „Стара Херцеговина”:

„Емоције су стварно фантастичне, јер имамо ту привилегију да напокон видимо мошти које су стигле из наше братске Русије. Ми смо дали све од себе да поделимо ову радост са свима. Било који вид православног повезивања између две братске земље је добродошао нашем народу и ми се увек радујемо што нам долазе тако велике светиње непроцењиве вредности.”

Мошти ће у малој цркви Светог Саве остати до суботе, након чега ће бити пренете у Жичку епархију, где ће их заједно са руским и српским свештеницима свечано дочекати амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.

У цркви Светога цара Константина и свете царице Јелене у Ивањици руска светиња ће остати до 11. новембра.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“