Шта спаја српску са северном руском престоницом: Први „Петербуршки сусрети“ у Београду
Богат образовни и културни програм привукао је бројне ђаке, студенте, русисте и друге истинске поклонике руске културе. Организатори догађаја, Комитет за спољне односе Санкт Петербурга уз подршку Руског центра за науку и културу у Београду „Руски дом“ и Амбасада Руске Федерације, судећи по реакцијама, имају разлога за задовољство.
Место одржавања Петербуршких сусрета, који се у Београду први пут одигравају, свакако није случајно одабрано. И како је то председник Комитета за спољне односе Санкт Петербурга Јевгениј Григорјев приметио „основу руско-српских односа чини дубоко осећање узајамне наклоности и пријатељства између наших братских народа, али и велико заједничко духовно и културно наслеђе“. Он је такође истакао да се динамична сарадња на регионалном нивоу наставља, да је Београд, као и Санкт Петербург културни центар своје земље, и да не чуди што су наши градови толико заинтересовани један за другог.
У оквиру сегмента Културна размена одржане су мајсторске радионице из домена примењене уметности и декорације на којима су се полазници упознали са вештинама осликавања матрјошки и украшавања дрвених кашика техником хохлома.
Предавачи руског језика и књижевности из Београда, Новог Сада, Крушевца, Трстеника, Параћина, Александровца, Ниша, Врњачке Бање узели су учешће у интерактивним предавањима из руског језика које је држала доктор педагошких наука, професор Људмила Харченкова. На крају су уручени сертификати о учешћу на радионици.
У оквиру манифестације ученицима београдских школа представљен је образовни програм и научни потенцијал Рударског универзитета из Санкт Петербурга. На маргинама сусрета представници Рударског универзитета, предвођени проректором за образовање Александром Господариковом састали су се са деканом Рударско-геолошког факултета Београдског универзитета и његовим помоћницима, као и руководством компаније Гаспромњефт.
Најзанимљивији догађај био је гала концерт музичког ансамбла из Санкт Петербурга Бис-Квит који је одржан у Руском дому пред око 500 гледалаца. У оригиналном сазвучју различитих музичких стилова и жанрова гледаоци су могли да уживају и у звуцима балалајке и тако се подсете на чињеницу да је управо у Санк Петербургу пре тачно 130 година створена концертна балалајка у свом данашњем облику. Ансамбл је житељима српске престонице приредио и једно изненађење извевши композицију Горана Бреговића „Калашњиков“.
На крају манифестације приказан је филм „Три дана до пролеће“ чија радња је смештена у Лењинград под опсадом и у страшну зиму 1942. године, снимљен у продукцији Ленфилма и за ову прилику опремљен титловима на српском језику.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.