Богат образовни и културни програм привукао је бројне ђаке, студенте, русисте и друге истинске поклонике руске културе. Организатори догађаја, Комитет за спољне односе Санкт Петербурга уз подршку Руског центра за науку и културу у Београду „Руски дом“ и Амбасада Руске Федерације, судећи по реакцијама, имају разлога за задовољство.
Место одржавања Петербуршких сусрета, који се у Београду први пут одигравају, свакако није случајно одабрано. И како је то председник Комитета за спољне односе Санкт Петербурга Јевгениј Григорјев приметио „основу руско-српских односа чини дубоко осећање узајамне наклоности и пријатељства између наших братских народа, али и велико заједничко духовно и културно наслеђе“. Он је такође истакао да се динамична сарадња на регионалном нивоу наставља, да је Београд, као и Санкт Петербург културни центар своје земље, и да не чуди што су наши градови толико заинтересовани један за другог.
У оквиру сегмента Културна размена одржане су мајсторске радионице из домена примењене уметности и декорације на којима су се полазници упознали са вештинама осликавања матрјошки и украшавања дрвених кашика техником хохлома.
Предавачи руског језика и књижевности из Београда, Новог Сада, Крушевца, Трстеника, Параћина, Александровца, Ниша, Врњачке Бање узели су учешће у интерактивним предавањима из руског језика које је држала доктор педагошких наука, професор Људмила Харченкова. На крају су уручени сертификати о учешћу на радионици.
У оквиру манифестације ученицима београдских школа представљен је образовни програм и научни потенцијал Рударског универзитета из Санкт Петербурга. На маргинама сусрета представници Рударског универзитета, предвођени проректором за образовање Александром Господариковом састали су се са деканом Рударско-геолошког факултета Београдског универзитета и његовим помоћницима, као и руководством компаније Гаспромњефт.
Најзанимљивији догађај био је гала концерт музичког ансамбла из Санкт Петербурга Бис-Квит који је одржан у Руском дому пред око 500 гледалаца. У оригиналном сазвучју различитих музичких стилова и жанрова гледаоци су могли да уживају и у звуцима балалајке и тако се подсете на чињеницу да је управо у Санк Петербургу пре тачно 130 година створена концертна балалајка у свом данашњем облику. Ансамбл је житељима српске престонице приредио и једно изненађење извевши композицију Горана Бреговића „Калашњиков“.
На крају манифестације приказан је филм „Три дана до пролеће“ чија радња је смештена у Лењинград под опсадом и у страшну зиму 1942. године, снимљен у продукцији Ленфилма и за ову прилику опремљен титловима на српском језику.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу