Никола Танасић: Москва је постала ведрија и срдачнија

Никола Танасић

У Москви је одржан још један сусрет делегата „Нове генерације“, програма Россотрудничества који окупља младе, талентоване, активне и креативне људе из целог света. Ове године један од представника из Србије био је Никола Танасић, филозоф и аналитичар портала „Нова српска политичка мисао“.

„Наши домаћини из 'Россотрудничества' и портала Russia Beyond организовали су један међународни сусрет где су позвали своје спољње и унутрашње сараднике из целог света, делимично са циљем да нам свима покажу како се ради 'у централи' у Москви, а делимично и да нам омогуће да успоставимо тзв. 'хоризонталне везе', поделимо искуства рада у нашим различитим земљама и културама, и успоставимо међусобне контакте. Ја сам, заправо, тамо позван као један од најстаријих учесника, будући да имам 35 година, а у претходном периоду сам, у својству једног од уредника 'Нове српске политичке мисли', у више наврата сарађивао са српском редакцијом Russia Beyond на материјалима који су привукли доста пажње и критике домаћих читалаца. 

Познанства и дискусије су, у основи, били једини разлог што смо тамо, и могу рећи да сам упознао велики број занимљивих професионалаца, који се баве најразличитијим пословима који се само грубо могу угурати под појам 'новинарства' — од уредника и преводилаца, преко публициста и ТВ водитеља, па све до стручњака за маркетинг и односе са јавношћу. За мене су ти контакти текли на, условно говорећи, 'три фронта'. Један је био 'балкански' — у Москви је било много наших колега из земаља окружења, чије су политичке околности, културна сцена, и економска ситуација веома блиске нашој у Србији. Истовремено, међусобно смо се са лакоћом споразумевали на својим матерњим језицима (српском, македонском, бугарском, словеначком), па смо морали чак да пазимо да се не 'гетоизирамо', и не затворимо у свој културни кружок. Ту нам је у великој мери помагала екипа из другог, условно говорећи, 'латинског' фронта — изузетно дружељубиве и разговорљиве колеге из Латинске Америке, као и земаља европског југа (Италије, Француске, Шпаније и Португалије), који су такође са лакоћом комуницирали међусобно, али чија су искуства и културне парадигме такође била веома блиска нашим, балканским. Најзад, преостала група сусрета и разговара спадала је у тзв. 'егзотични фронт', где смо имали прилике да разговарамо са представницима народа и култура које нам ни језички, ни географски, ни културолошки нису блиске (или смо бар тако мислили). Мени лично је као један од најснажнијих утисака остало познанство са младим публицистом Џошуом Карунакараном из Ченаја, у Индији, које је, могу слободно да кажем, изразито проширило моје личне културне хоризонте. 

Иначе, Москва је град коме се стално враћам, у поређењу са већином других колега, и осећао сам се, и понашао тамо као домородац. Времена за обилазак је, нажалост, било изузетно мало, па сам стигао само да обиђем пар својих омиљених места у граду (пре свега парк и видиковац Воробјовије гори испред Универзитета Ломоносов), као и да прошетам новим парком Зарјадје у центру града, који уживо није заостао за сјајним урбанистичким концептом који сам пратио преко интернета. Москва нас је дочекала са најлепшим замисливим октобарским временом, окићена у златно рухо и окупана сунцем — какву је никада до сада нисам видео. Још једно изузетно пријатно изненађење била је промена бирократских навика јавних службеника, за које сам мислио да су неуништиве. Раднице у Московском метроу су потпуно одбациле своју препознатљиву осорност и нестрпљење, и постале изразито љубазне, стрпљиве, и предусретљиве према странцима који се не сналазе најбоље у том огромном систему, што је заиста било освежавајуће. Уопште узев, у граду ме је дочекало много више ведрине и срдачности него што сам навикао, што није само последица заиста неуобичајено лепог времена, већ сведочи и о сталном флуктуирању социјалних навика руске престонице. 

Делегати „Нове генерације“ из Србије и Македоније: Веселин Ивановић, Огнен Јанески и Никола Танасић

Шта је оно што вам обични Руси прво кажу кад сазнају да сте Србини? 

„Морам рећи да ја у Москви ретко имам сусрете са 'обичним Русима', будући да ме тамо одмах након слетања на аеродром окруже 'моји необични Руси', а са Русима 'на улици' комуницирам на руском, и они углавном не могу да ми 'улове акценат'. Током овог пута сам имао много више занимљивих културних интеракција са припадницима других народа, него са домаћинима, са којима сам најмање и комуницирао. Имао сам, међутим, занимљив разговор са таксистом који ме је возио на аеродром. Био сам изненађен колико је био добро обавештен о догађајима који су уследили након распада Југославије, али још више изненађен колико је био заинтересован за финесе савремене балканске политике. Нарочито ми је занимљиво било то што, за разлику од већине таксиста свуда у свету, није инсистирао на томе да ми држи предавање о стварима о којима 'све зна најбоље', већ је постављао питања и интересовао се за ствари које му нису јасне, узвикујући повремено 'јао, како је код вас све компликовано'. Невезано за то, однос Руса према Србима је увек сличан — срдачан, али за наше балканске појмове дистанциран. Знају да су Срби, како они то кажу, 'свои' (тј. 'наши', 'на нашој страни'), радо користе и изразе 'братья' и 'братишки', али о Србији знају врло мало.“ 

По чему су сличне младе генерације Руса и Срба? 

„Упркос неоспорној чињеници да су непосредне културне везе Србије и Русије данас неупоредиво јаче и боље него пре десет или петнаест година, нас, парадоксално, и даље највише уједињује глобална, англојезичка култура. То се не тиче само америчких филмова, англојезичне музике, видео-игара, друштвених мрежа и савремених културних навика које једнако конзумирају млади и у Србији, и у Русији, него се тичу и производа наших сопствених култура. Међусобно се боље разумемо преко културних образаца који су 'глобализовани', него преко оних који су 'аутентични' и 'локални'. Међутим, далеко од тога да је ово поклапање идентично као поклапање било којих двају култура изложених глобализацији. Глобална култура је изразито шаролика и разнобојна, а Срби и Руси имају афинитете према истим или сличним нишама у њој — естетским, културним, и наравно, политичким. Управо су политичка питања оно где ће Срби и Руси — млади поготово — најлакше наћи заједнички језик, будући да се јавна мњења Србије и Русије веома широко поклапају када је у питању однос према горућим политичким и геополитичким питањима.“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“