Истичући да се луксузне лимузине нису производиле у Русији више од 30 година, аутор чланка – пољски новинар Андреј Кублик – закључује да „Русија жели да у једном замаху уђе у елитни круг премијум класе возила и постане конкуренција британским брендовима Ролс-Ројс и Бентли, као и немачком Мајбах-Дајмлеру“.
Успех бренда би, према његовом мишљењу, требало да загарантују немачки инжењери, новац арапских нафтних шеика и слика председника Путина који лично користи овај аутомобил.
Након екскурзије кроз историју (о коришћењу ЗИЛ аутомобила у улози званичних лимузина совјетских, а потом и руских лидера, као и поређења са S 600 Guard Pullman), критичар настоји да „демаскира“ учеснике специјалног програма „Кортеж“ ФГУП НАМИ, а међу њима и генерланог директора компаније „Аурус“ Франца Герхарда Хилгерта, који је за Дајмлер радио од 1981, док је од 1998-2004. био руководилац Дајлмер-Крајслера за Русију.
„Руско руководство тврди да су „Аурус“ аутомобили у потпуности производ домаћих инжењера и дизајнера. Наводно је највећи број делова произведен у домаћим фабрикама: точкови у Краснојарску, амортизери у Башкирији, кожне превлаке у Рјазану, резервоари у Нижњем Новгороду“, наводи се у чланку „Велта“.
На ово се надовезује главна и прилично чудна оптужба – да одговорне особе са руске стране ћуте о пореклу ABS кочница и система контроле електричне стабилности, као и клима уређаја.
„Такође је нејасно порекло мотора од осам цилиндара, 4,4 литра и 598 коњских снага, а који је приказан на Московском сајму мотора“, пише Андреј Кублик и додаје да је, према званичним подацима, мотор дело руских научника из Поршеа.
Но, најважније техничке карактеристике „указују на запањујућу сличност са једним од мотора BMW-а“, навео је новинар.
Наравно, у чланку пољског аутора не може се видети никаква детаљна или компаративна анализа дотична два мотора. Иначе, одговори на ова питања су већ више пута дати, и то прилично детаљно.
Према речима главног конструктора Вадима Переверзева, мотор је направљен у сарадњи са Поршеом, али према техничким спецификацијама ФГУП „НАМИ“.
„Све параметре будућег мотора поставили су руски инжењери у складу са захтевима пројекта. Ово се, између осталог, односи на динамику вуче и габарит, како би се све савршено уклапало у структуру аутомобила. Мотор су раме уз раме направили руски и немачки инжењери. Мотори се састављају у ФГУП „НАМИ“. Нема никакве унификације са Поршеом. Мотор је оригиналан“, објашњава Вадим Переверзев.
„По руској блогосфери се раширио мит о томе да је НАМИ ископирао овај мотор са BMW 4.4, али када се разумете у то како баварски S63/N63 мотори раде, лако можете да приметите разлику са мотором „Ауруса“. Пре свега, турбокомпресори ЕМП машина се налазе на спољној страни блока цилиндара, а не унутра. Друго, сами турбокомпресори су једнопотезни, а прави их компанија IHI. Треће, трансмисију свих вешаних делова обављају ланци (њих је четири) – што је био захтев муштерија из ФСО, а сви ланци имају исти рок трајања колико и мотор. Четврто, „Аурус“ – такође према захтевима муштерија – користи серво волан чија је пумпа смештена унутар погонског блока“, наводи на пример новинар часописа „Ауторевија“.
Тако се испоставило да господин Кублик информације за своје „раскринкавајуће“ чланке добија од анонимних „хејтера“ са интернета, а не од техничких стручњака.
Подсећамо да је федерално предузеће НАМИ радило на пројекту развоја „Јединствене модуларне платформе“ од краја 2012. године. Резултат тога је јединствена модуларна платформа и низ аутомобила базираних на њој. Цела фамилија укључује седан, лимузину (обичну и оклопну), минибус, теренско возило и моторцикл.
Недавно је постало познато да су аутомобили „Ауруса“ били распродати две године унапред. То додатно поврђује постојање великог интересовања за руски бренд.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
