Кореограф Руске школе у Београду: Маштам да научим руску децу да играју српско коло

Супруг и ја смо допутовали пре три године по налогу Министарства спољних послова Русије. Претходно смо већ радили по свету, неколико година живели у Азији. Србија нас је изненадила тиме што овде нисмо осетили да смо у страној држави. Све је као у Русији: природа, језик, људи, само још присније, укусније, топлије. Наравно да нема државе без проблема, али ми се трудимо да видимо само добро у Србији.   

Ја плешем откад знам за себе, а у Азији сам се заинтересовала за индијски плес и учила сам га четири године. Сада у Руској школи учим у слободно време децу овом плесу. А пре свега се бавимо руским народним и савременим плесом. Ми нисмо плесна школа, али деца показују озбиљне успехе и наступамо свуда по Србији. Ове године смо други пут наступили на Балканској олимпијади уметности и игара и за то велика хвала организатору Евгенији Трофимчук.

Руске и српске народне игре су веома сличне. Коло плешу и Руси, само што се то код нас зове хоровод. Понекад плешеш руски народни плес а људи примећују да немају само Срби сличан корак, већ и Ирци! То се вероватно може објаснити неком историјском подударношћу, а ја сматрам да за језик тела не постоје границе. Са Србима имамо много тога заједничког. Ако упоредимо српски ансамбл „Коло“ са нашим руским колективима који такође наступају по целом свету, може се приметити сличност не само у плесу, већ и у костимима. Као Рускињи мени је такође пријатно сазнање да су феноменални српски мајстори балета одрасли захваљујући руској школи у емиграцији. Чувена Маргарита Фроман – руски кореограф је и оснивач југословенског балета.

Ја и деца пуно наступамо на различитим концертима у Београду и то је за њих веома важно. Они показују своје умеће и поносно наступају за Русију! Гостовали смо у Деспотовцу и то није био само концерт. Повели су нас на екскурзију у пећину, у манастир Раваница. Тако су нас топло примили! Сваке године путујемо у село Баваниште на фестивал народног плеса. Он се одржава двапут годишње, али ми наступамо само на јесењем, јер у пролеће, крајем маја, наша су деца већ на распусту. Ми показујемо наше руске плесове. Српска и руска деца заједно плешу, друже се и то је веома потребна атмосфера за јединство и дружење који остају дуго у сећању. Гостујемо и у Новом Саду, наступамо на сцени руског штанда на сајму књига. Али једна од наших главних позорница је наравно сцена Руског дома. Имали смо сада част да заједно са хором Пјатницког и Александрова наступимо на јубиларном концерту поводом 85. рођендана Руског дома. 

За нас је то била огромна одговорност! Концерт су гледала прва лица Русије и Србије. Сам председник Вучић је био у сали и гледао наступ своје ћерке Милице, ученице наше Руске школе. Чланове хора Пјатницки је пријатно изненадио професионални наступа наше деце.   

Маштам о томе да до краја школске године организујем нашим ученицима семинар српских игара са неким познатим кореографом или плесачем који би као носилац српске културе и језика пренео деци делић српске плесне културе. Ако узмемо у обзир блискост наших народних игара, може се уверено рећи да ће их деца брзо научити а на тој бази ћемо моћи да научимо и теже плесне елементе.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.