Анализа руског експерта: Да ли нова турска поморска база у Црном мору може да угрози Русију?

Живот
RUSSIA BEYOND - СРБИЈА
Турска гради нову војно-поморску базу на обалама Црног мора. Она ће се налазити на свега 100км од бивше совјетске границе. Турски медији истичу да ће њена функција бити обезбеђење подводних гасних инсталација „турског тока“ који иде из Русије. Међутим , дали је то баш тако? Да ли Црноморска флота може да заштити Русију од неких будућих провокација?

Турска има намеру да изгради нову поморску војну базу на источним обалама Црног мора. Ово је у уторак пренео турски интернет медиј Milliyet. Према информацијама које се могу прочитати у тексту, нови војни објекат ће бити изграђен у рејону варошице Сјормене, која је удаљена 40км од Трабзона. Капацитет нове војне базе ће бити око 400 војника и официра, а ту ће своје запослење наћи и 200 цивилних лица-преноси руски интернет портал Взгљад.

Зашто је Турцима потребна још једна војно-поморска база?

Турска се одлучила на овај корак пошто САД планирају да ојачају своје присуство у акваторији Црног мора након ескалације најновије кризе на релацији Кијев-Москва, која се десила инцидентом у Керчком мореузу. Још један од могућих узрока је и обезбеђење гасовода „Турски ток“, чија је подводна деоница комплетирана 5.новембра ове године. Међутим, турски војни експерти напомињу да је идеја о изградњи поморске војне базе на Црном мору стара најмање десет година, када није било ни помена о енергетском коридору, или још мање о потенцијалу кризе оваквих размера која је настала између Украјине и Русије.

Нови објекат ће бити девета по реду база турске ратне морнарице. Данас ова држава располаже са осам војно-поморских база које су распоређене на четири мора: у Искендеруну и Мерсини на Средоземном мору, у Фочи и Акзасу у Егејском мору, у Ерегли на Црном мору, у Гелџуку на Мраморном мору. Поред тога, Турска има базе у Истанбулу и Чанакалеу, које се налазе у мореузима Босфору и Дарданелима.

„Турцима ова база не треба да је заштити од војних бродова САД. Она има једнак изговор, као што то има и систем противракетне одбране који наводно треба да заштити Европу од ракетног напада из Ирана.­Зашто Турци праве војну базу на обалама Црног мора и ту стежу своју војно-поморску песницу, када у складу са конвенцијом Монтро амерички ратни бродови у његовим водама се могу задржати највише 21 дана"-запитао се бивши командант Црноморске флоте адмирал Владимир Комоедов.

„Исток је деликатна ствар. На истоку се не налазе само велепни хареми, него ту постоје и силе које су способне да свој потенцијал пројектују и на воду. И то нагони на размишљање“- додао је Комоедов. „Ја мислим да вреди размислити о новим циљевима Турске, ако се има у виду садржина конвенције Монтро која не дозвољава шире присуство „трећих“ земаља у водама Црног мора. Уосталом ради се о „затвореном“ мору где би потенцијални агресор који би дошао из далека, имао веома ограничен маневар за извођење крупне поморске операције. Дакле, рапидно нарастање америчких поморских ефектива у Црном мору носи искључиво декларативни карактер, напомиње је Комоедов.

По речима адмирала Комоедова Црноморска флота је у последње време значајно ојачана, тако да је по својој моћи једнака са целокупном турском морнарицом. „У време када сам ја био командант Црноморске флоте, а то је било почетком 2000-их година, турска флота је чак четири пута била снажнија од наше флоте“- истакао је адмирал. Турска се у то време интензивно уздигла на економском плану, и код њих су се појавили нови бродови, борбени чамци и подморнице, док се у нашој флоти појавила свега једна подморница типа „Варшавјанка“- рекао је Комодеов.

Међутим након тог суморног али краткотрајног периода долази до раста Црноморске флоте, која почиње да добија нову технику из бродограђевинских постројења која су прављена за потребе војне суперсиле какав је био СССР.“За веома кратко време смо успели да се изједначимо са Турцима. У овом моменту Црноморска флота располаже са комплетном борбеном групом ударних подморница. Стигли су нови бродови, где посебно место заузимају ракетне фрегате“- прецизирао је Комоедов.“Истовремено Турска такође није стајала на месту, тако да се њена флота и даље развијала. Уколико постоји тенденција да се изграде додатне војно-поморске базе, то значи да они планирају и да их попуне“-закључује адмирал.

Црноморска флота је квалитетнија од целокупне турске морнарице

Председник Удружења за подршку флоте, капетан прве класе Михаил Ненашев примећује, да је развој турске ратне морнарице у Црном мору очекивана реакција. Ненашев истиче да уколико ови потези нису усмерени ка дестабилизацији регионалне безбедности и потенцијалног кварења руско-турских односа, Русија ће на овакве одлуке свог јужног суседа гледати са разумевањем.

Експерт је појаснио, да је развој турске морнарице природан процес.Трговачко бродовље доминира над војном/борбеном компонентом. Наиме, преко 80% свог извоза Турска транспортује морским путем. „Уколико Турска нема неке „скривене“ намере, онда их треба пустити да на миру подижу своју поморску инфраструктуру, као што то на крају крајева и ми радимо. Најважније је да Турска не дозвољава кршење актуелних светских конвенција, нити допушта инфилтрацију морнарица „трећих“ држава које желе да врше провокације према нашој земљи“-напомиње капетан.

Ненашев је такође приметио, да је са становишта односа у снази поморских борбених ефектива Црноморска флота снажнија од турске морнарице. „Без обзира на то што је турска морнарица по броју борбених пловила већа од Црноморске флоте, она по својој ватреној моћи, која укључује укупан број ракета и количину циљева које може напасти, тешко може да јој парира“- категоричан је Ненашев. Према његовим речима, Турци располажу са групом од 12-14 подморница, 15 великих површинских бродова (фрегате и патролни бродови). Међутим, сви ови бродови су технолошки превазиђени: “Турци тренутно модернизују своје бродограђевинске капацитете који ће бити квалитетнији од наших у овом региону. Међутим иако је њихова флота бројнија од Црноморске, она је у технолошком смислу инфериорнија“- појаснио је експерт.

„Главни брод Црноморске флоте ракетна крстарица „Москва“ се налази у фази ремонта, где ће после модернизације бити убедљиво најмоћније ратно пловило у Црноморском басену.Поред њега ту се налазе и мали ракетни бродови класе „Самум“ који се одликују изузетно великом брзином кретања (чак 55 чворова), и који захваљујући свом снажном наоружању које се састоји од суперсоничних противбродских ракета „Москит“, могу веома ефикасно да реагују на сваку провокацију која би се појавила у овом региону“- напомиње саговорник.

Поред наведених борбених пловила Ненашаев није могао да прескочи и шест нових подморница које су наоружане крстарећим ракетама „Калибр“ домета и до 2,500 км. Оне су базиране у лукама у Новоросијску и Севастопољу. Ту се налазе и копнени ракетни противбродски системи који практично покривају целокупуну акваторију Црног мора. “Турци савршено добро знају са чиме све располажемо и какве су нам могућности. Морнарица није само скуп бродова, него је пре свега једна велика наука.Ту нису присутна само морска, него и океанска искуства која су стицана деценијама. Поред надводних и подводних пловила, ту се налази и морнаричка авијација. Укратко, по свим овим критеријумима Турска се не може мерити са Русијом“- истиче Ненашев. Војни експерт је такође указао на то да се Црноморска флота у овом часу налази у фази модернизације, додавши да је за протеклих десет година она обновила чак 90% својих борбених ефектива.

Поред свега овога Ненашев се осврнуо и на информацију из турских медија о изградњи нове туске војно-поморске базе на Црном мору. Вероватно се ради о почетку наредне етапе модернизације турске морнарице која ће трајати пет година, и која неће само да се реализује на Црном, него и на Средоземном мору: „Они желе да постану регионални лидер када је у питању поморска моћ. То је њихов план, и они су предузели све мере да га и остваре“- рекао је Ненашев. Што се тиче Русије она не би требала да има никакву бојазан, када је у питању даљи развој турске морнарице. Поред тога што су две земље тактички савезници, горе наведени аргументи одлучујуће подупиру ову констатацију. „Ми се данас заједнички суочавамо са ратом у Сирији који никоме није потребан.Турска има великих проблема на својим јужним границама, где је поред свакодневних сукоба присутан и избеглички фактор“- рекао је експерт.

Заједничко контролисање америчке непредвидљивости

"Када говоримо о заједничком супротстављању САД, ми врло успешно можемо спречити њихове непредвидљиве потезе. Да не допустимо њихов покушај рушења конвенције Монтре која прописује дозвољену тонажу бродова који се могу наћи у Црном мору, као и време које се може провести у његовим водама", додао је он. Према мишљењу Ненашева НАТО ће у наредном периоду покушати да повећа напетост у акваторији Црног мора у циљу даљег притиска на Русију, међутим не тако нагло и оштро како се замишља. „Европска Унија и НАТО су оптерећене проблемима у свом дворишту, као што се то моментално дешава у Француској“- објаснио је експерт.

Ненашев верује да ће стратези који руководе Североатлантским савезом покушати да одвуку пажњу са реалних унутрашњих проблема, тако што ће покушати да у Црном мору створе врућу тачку. Међутим, то је мало вероватно јер је за даљу ескалацију потребна јединствена политичка воља између земаља чланица.“За овако нешто је потребно имати монолитну и агресивну политичку вољу, а основни предуслов за даље потезе је да имате стабилну унутрашњу ситуацију у својим земљама. Не верујем да је у оваквим околностима могуће да се та скала агресивности изенанада подигне на врх“- говори Ненашев.„Они ће послати 1-2 брода који ће се ротирати у водама Црног мора, паралелено са тим је могуће додатно „хушкање“ источноевропских земаља против нас, и у принципу то је максимум који треба очекивати од неког будућег плана“- истакао је експерт.

Из свега овога се наводи закључак да нова турска војно-поморска база која треба да се изгради на Црном мору, није ту ради обезбеђења подводних инсталација „Турског тока“. Њене жеље су везане за што веће ојачавање поморске моћи на овом правцу. А за Русију то није безначајна чињеница. Иако је у последње време присутно тактичко савезништво између Москве и Анкаре, питање је колико ће оно трајати. Јер ипак не заборавимо да је Турска и даље чланица НАТО-а, војног савеза који према Русији гаји крајњи анимозитет.