Након што је 12 година радио као дописник из Сједињених Држава, Михаил Таратута је схватио да Руси Америку виде истовремено и као много гору и као много бољу него што она заиста јесте. Он о томе пише у својој књизи „Америка и Русија. Толико смо различити“ (Alpina Publisher, 2019)
Према резултатима испитивања јавног мњења, 1990. године је само 6 посто Руса имало негативан став према Америци, док данас тај показатељ износи 75 одсто. „У нашој колективној свести ова земља заузима посебно место, она је апсолутно Зло и апсолутни Идеал, и често је истовремено и једно и друго.
Америка се доживљава као неопходан део наше свести, чак и као врста референтне тачке. Ако би Америка изненада нестала, у руској свести би остала празнина. „С њеним нестанком бисмо изгубили мерило које нам је омогућавало да осуђујемо власти због недостатка демократије и општег распада земље. И даље бисмо имали Европу, наравно. Али, како је она јадна и безначајна у поређењу с Великом Америком!“, пише Таратута.
Совјетски Савез је деценијама представљао Америку као непријатеља, а у извесној мери таква слика је окупљала људе и одвлачила их од размишљања о томе колико су њихови лични животи били лоши. „Али ми стварамо ракете, и подигли смо хидроцентралу на реци Јенисеј, а у балету смо испред целе планете“, каже се у популарној совјетској песми барда Јурија Визбора.
Све је почело пријатељством: Русија и Сједињене Државе су имале дугу историју трговинских односа. Русија је у Америчком грађанском рату подржавала Абрахама Линколна и Север. „Нама не требају северњачке и јужњачке државе, бићемо задовољни са Сједињеним Америчким Државама само“, писао је руски министар спољних послова Американцима, подсећајући их да су Руси били њихов анђео чувар још од времена првог америчког председника.
„Црвена армија и њени савезници ће сломити кичму нацистичкој немани“ (Ј. Стаљин)
SputnikПрва неслагања су се појавила када је више од милион и по Јевреја, прогоњених у Русији, емигрирало у Америку. Руси су почетком 20. века Америку везивали за слободу, остварење снова и технолошки напредак. Руку на срце, бројни руски писци који су путовали широм Америке били су склони да критикују чудовиште без душе Њујорк, као и трговачку природу Американаца.
У Другом светском рату били смо савезници, али када је дошло време за поделу главног трофеја, Европе, пропаганда у обе земље претворила је ону другу у главног непријатеља у свести народа.
„Али када се све совјетско, да тако кажемо, преко ноћи срушило, одмах смо колективно почели да волимо Америку“.
У ствари, Русија и Америка нису само два различита народа, него и две различите културе и чак различите цивилизације. Ми не само да размишљамо другачије, него је и наш менталитет сасвим другачији.
„Историјски гледано, путеви наших народа готово се никад нису поклапали, културе наших земаља развиле су се у потпуно различитим условима и из врло различитих компоненти и материјала, а као последица тога наши менталитети одражавају различите вредности. Заправо је зид неразумевања између нас настао управо из тих разлика.“
Американци су познати по својој потреби за личним простором. (Амерички осмех који увелико нервира Русе заправо је врста оклопа који не допушта другима да виде њихове истинске емоције.) Интерес појединца је најважнији, док је за Русе на првом месту јавни интерес.
Пошто су Руси вековима живели у комуналном систему, који је Совјетски Савез само консолидовао, њима су мимоилажења у мишљењу неприхватљива. Русија увек тражи истину која је једна и апсолутна. Чак и у свакодневном разговору, Руси имају осећање као да морају да увере свог саговорника да су у праву. Док ће Американци само изразити своје ставове и на томе се зауставити.
„У Русији је највећи грех остати неутралан у жару расправе. Руски менталитет не толерише 'центризам' - они који нису с нама против нас су, јер је истина за нас апсолутна.“
Сигурност и материјални просперитет главне су вредности Руса, док су грађанска права и индивидуалне слободе негде на дну листе. Међутим, за САД то су званично највеће вредности, на којима је држава и основана.
„Нисмо могли да поверујемо да је Конгрес Сједињених Држава 'само' зато што Јеврејима није било дозвољено да напусте Совјетски Савез увео трговинске санкције против наше земље, доношењем никад заборављеног Џексон-Вениковог амандмана. Друга је ствар што амандман није укинут 40 година, и када је узрок за његово доношење одавно отишао на ђубриште историје, и када су се већ сви Јевреји који су хтели да напусте Русију удобно сместили с друге стране границе. Међутим, то је нека сасвим друга прича.“
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
