„Зима је дошла неочекивано“: Како Московљани и Београђани излазе на крај са саобраћајном гужвом

Константин Кокошкин/Global Look Press
Дошла је неочекивано сурова зима за обично топли и сунчани Београд у ово време године, па и сувише јака децембарска вејавица за Москву. Неочишћен снег и саобраћајни колапс за кратко време паралишу било који град и ремете планове становника. Дописница Russia Beyond Катарина Лане је питала Московљане и Београђане како излазе на крај са дугим саобраћајним гужвама.

За Ерику Евер, новинарку руске федералне телевизије сваки минут је драгоцен: „Репортер не сме да касни, ни смрт није разлог да он не изврши задатак. Ја увек крећем раније, али Москва је таква да је немогуће предвидети колико ће пут трајати. Довољно је да се два непажљива возача сударе па да сви стоје пола дана. Кад схватим да ћу закаснити, паркирам се и настављам метроом. У гепеку увек имам патике да бих могла да проведем дан на ногама. Изгледам чудно због тога: у елегантној хаљини и спортској обући. 

Ерика Евер, новинарка руског 1. канала

На посао никада нисам каснила, али мојим колегама се дешава свашта. Једна колегиница је имала саобраћајну несрећу и пре него се појавила полиција није смела да настави пут. Наравно да је закаснила на снимање. Сниматељ је кренуо без ње и урадили су репортажу буквално преко телефона. Објашњавала му је шта да снима и која питања да постави. 

Мени у гужви није досадно. У мислима или монтирам, или пишем сценарио или текстове. Кад не желим да мислим о послу, јавим се другарици и пар сата прођу ко за час. Ако ништа други – маштам. Можете да маштате било где, па и у саобраћајној гужви.“

Јулија Маревска је фитнес тренер, фризер и гример. Њен дан је испланиран од јутра до мрака, људи се спремају за свадбе или за друге важне догађаје, зато Јуља не сме да касни.   

Јуља Маревска

„Догодило ми се једном да већ пола сата стојим у гужви и није ми јасно зашто. Схватила сам да не стижем на тренинг. Храним се строго по распореду и морала сам да једем у колима. Појела. Стојимо даље. Почела сам да проверавам свеске студената, тада сам још и предавала немачки. Проверила. Нисмо се померили ни на метар. Гледам како се мушкарца у суседним колима живцира. Очигледно касни. Вади флашу с водом, четкицу за зубе и пасту и почиње да пере зубе. А ја не смем да пропустим тренинг. Спуштам седиште и почињем да радим трбушњаке.

А једном сам стајала 8 сати у гужви и ако смо се у почетку сви нервирали, на крају смо одлично познавали људе у суседним колима, слушали музику, причали вицеве, и доживели оно што на Тајланду зову 'сабај' – апсолутни мир.“ 

Маша је професор енглеског језика, ради са децом и најчешће је одлично расположена. Према саобраћајном застоју се односи филозофски.

„Ако се догоди да стојим у гужви, сви ће слушати Evanescence у мом извођењу!“

Маша, професор енглеског

Московљанин Владимир, у ствари сибирски козак, плете козачке бичеве. То је добро за медитацију и челичење живаца. Владимир у гужви може и да чита Јеванђеље које увек носи са собом.

Владимир

„Читам га док стојим у гужвама јер кад се враћам кући после посла, налазим у њему одговоре на питања која ме муче током дана, а ујутру ми Јеванђеље даје добро расположење за читав дан. Такође размишљам о процесу плетења бичева, како је боље то урадити, како удобније и брже испоручити. Још гледам да ли је некоме потребна помоћ, да ли могу да подигнем торбу некој баки која улази у аутобус, а једном смо ја и пријатељ помогли жени са дечијим колицима. Како се каже, треба бити социјално користан човек.“ 

У Београду се ових дана догодио транспортни колапс због крана који је пао на једном градилишту. Био је паралисан центар. Снег се у српском главном граду практично не  чисти, паркиралишта су увек заузета, аута се једва крећу, спорије од пужева, возачи су били бесни и нису могли ништа да учине. Многи су се људи нашли у непријатној ситуацији. 

Београђанин Александар Јаковљевић увек сазнаје какво је стање на путевима преко интернета, јер правник такође не сме да касни.

Александар Јаковљевић

„Прво се из медија обавештавам где су гужве и трудим се да заобиђем те делове града. Ако се баш заглавим, слушам музику, решавам пословне ствари на телефону. Мислим да је у Београду много већи проблем пронаћи паркинг, а не саобраћај. Сви знамо где су гужве и када су највеће па се сналазимо.Ако сам унутар једног километра од циља,  остављам кола и идем пешке. Али у безизлазној ситуацији окренем ауто и одем кући. Виша сила!“

Светлана Ковачевић, економиста и предавач руског језика сваког дана буквално на јуриш улази у београдско јавно превозно средство.

„Ћеркица ми иде у школу, она користи '23', и она касни малтене сваки дан на 10-15 минута. Таковска улица је уопште највећи проблем, до девет сати ујутро врло је тешко проћи, радним данима скоро немогуће. Чим падне снег постаје још горе. Као да зиму нико није очекивао. Ових дана сам пропустила четири или пет аутобуса '95'. Ни у један нисам могла да се угурам. Не знам који је био већ по броју аутобус, молила сам: Ајмо људи, молим вас, само напред, још мало, прогурајте се! Чекала сам на мразу 40 минута и онда сам пукла, јер сам каснила на предавање, људи су ме чекали, звала сам сина да ме покупи аутом код Вуковог споменика, међутим ни он није могао да прође, изгубила сам на путу два сата и на крају крајева морала сам да откажем предавање, јер Таковску су блокирали и нико није могао да се извуче из тог колапса.“

Светлана Ковачевић

Снежана Ђорђевић је уредник телевизије Коперникус која се налази на једној од најпрометнијих београдских улица. Она не станује далеко од посла, али да би стигла на време мора раније да крене из куће и да користи околне путеве. А да би се вратила кући, мора да сачека да прођу све гужве. Испричала нам је како јој је ових дана требао читав сат да стигне на интервју са градоначелником Београда: 

„Код Арене су ужасне гужве увек! Губим стрпљење, телефонирам. У уторак сам се затекла баш у центру колапса, јер смо журили на интервју са градоначелником. Чим смо стигли, одмах сам се пожалила градоначелнику, искористила сам своју шансу, јер пала је грана са снегом испред телевизије и убила ми је ауто и одвојила ретровизор, јер 'Зеленило' није на време секло те гране. Град никад није спреман кад падне снег, увек важи оно чувено 'изненадно је пао снег'! Не можеш да приђеш гаражи да паркираш ауто. А када смо се паркирали, возач нас је чекао сат времена у колима и смрзао се скроз. А након интервјуа никако нисмо могли да изађемо, пуно нам је требало да се вратимо, морали смо по окружном, и пао је мрак. А нама је требало да снимимо покривања по граду. И на тој температури по снегу још сам правила стендапове.“ 

Снежана Ђорђевић, уредник ТК Коперникус, са градоначелником Зораном Радојичићем

Сви са којима смо разговарали на ову тему су истог мишљења: снег и „зимска бајка“ су добри само за децу која никуд не журе. А за запосленог човека су само још једна главобоља. С друге стране, памтите да у саобраћајном застоју увек можете да радите оно за шта обично не налазите време: да везете, учите стране језике, па макар да напишете чланак, као што сам то управо учинила ја.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“