Ипак није метеорит? Научници одбацују верзију о паду метеорита на Далеком истоку Русије

Снимак екрана

Научници који су прегледали брдо које се урушило код Хабаровска закључили су да узрок инцидента није био метеорит, већ клизиште, саопштио је представник регионалне управе Министарства за ванредне ситуације РФ.

У руским медијима се у понедељак појавила вест о томе да је почетком децембра у Хабаровском крају пао метеорит великих димензија. Он је приликом пада, наводно, закачио врх брда и срушио се у корито реке, затрпавши је.

„Судећи по свему, метеорит је био огроман, ако је могао да прекрије корито реке слојем високим 40 метара. На лице места су упућене две групе: једна из Верхњебурејинског рејона, а друга из Амурске области. Оне имају сателитски телефон и дозиметре за утврђивање нивоа радијације. У Бурејској хидроелектрани неколико дана се бележи смањени доток воде у вештачко језеро, а стручњаци нису могли да утврде узрок тога. Надам се да ће групе ускоро стићи на лице места и да ћемо добити детаљније податке”, изјавио је у понедељак руководилац Верхњебурејинског рејона Алексеј Маслов.

Данас је представник руског Министарства за ванредне ситуације саопштио да се „група која је прегледала брдо вратила у Хабаровск”. Научници су закључили да се „ради о клизишту”, појави која је у овом региону ретка, али ипак могућа, преноси РИА „Новости”.

„Метеорита није било”, додао је он.

Инцидент је прокоментарисала и Бурејска хидроелектрана. „Смањење дотока воде у вештачко језеро Бурејске хидроелектране у Амурској области нема никакве везе са метеоритом”, изјавио је Јарослав Коршунов, задужен за односе са јавношћу из филијале ПАО „РусГидро” „Бурејска хидроелектрана”.  

„Да, доток је смањен. Према постојећим информацијама у рејону потока Мали Сандар дошло је до покретања клизишта. Ми не можемо да потврдимо информације о земљотресу или паду метеорита. Наше сеизмолошке станице тако нешто нису забележиле. Имамо локалну сеизмолошку мрежу у рејону Бурејске хидроелектране, све станице показују нормална очитавања”, објаснио је Коршунов, преноси РИА „Новости”.

Покретање клизишта је појава релативно ретка у зимском периоду. Али кључ за решење ове загонетке можда лежи у информацији о термичкој аномалији. У Хабаровском крају, у рејону обрушавања брда у реку Буреја, откривена је термичка аномалија, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Далекоисточног истраживачког центра „Планета”.

Наводи се да су научници до овог закључка дошли на основу информација које је сакупио јапански метеоролошки сателит Himawari-8. Истовремено су снимци Земљине површине са сателита Sentinel-2А европске свемирске групе омогућили откривање значајних промена у рељефу, до којих је у периоду од 9. до 12. децембра дошло у непосредној близини корита реке Буреја.

„На снимку од 12. децембра недостаје део брда (врх). То се може закључити на основу прецизне, готово правоугаоне, тамније контуре брда”, наводи се у саопштењу.

Главни научни сарадник Института за теорију предвиђања земљотреса и математичку геофизику РАН Петар Шебалин прокоментарисао је саопштења о термичкој аномалији.

„Ако говоримо о могућем термичком дејству, сумњам да је оно могло да изазове брзо обрушавање, јер су термички процеси ипак доста спори. Али дневне осцилације температуре, ако су велике, могу се одразити на ове појаве, јер се материјал стена шири при загревању, при порасту температуре. А скупља се када температура пада, тако да је било потребно само мало покренути оне пукотине које су тамо већ постојале, па да дође до обрушавања клизишта”, сматра стручњак.

Шебалин је такође додао да изгледа да је заиста дошло до „спонтаног покретања клизишта”, а да је термичко дејство могло бити један од механизама који су убрзали тај процес.

„Колико сам ја схватио, утврђено је да је то просто покретање клизишта. Али клизиште може да изазове земљотрес, а може га изазвати и метеорит. Међутим, пошто ни једно ни друго није забележено, заиста се ради о спонтаном покретању клизишта. А то што је постојала велика разлика између дневне и ноћне температуре само је могло да убрза овај процес”, закључио је он.

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“