Зашто су Руси лудовали за „Волгом”?

1. Аутомобил „Волга”, који се производио у Горковском аутомобилском заводу (ГАЗ), био је међу најпопуларнијим брендовима аутомобила у Совјетском Савезу.

2. Сваки љубитељ аутомобила у СССР-у сањао је о овој машини. Велика и пространа, „Волга” је била знатно комфорнија и луксузнија од „народног” Жигулија.

3. Међутим, нису сви могли да је приуште. Овај скуп аутомобил унапред су резервисали државни званичници и министарства, као и познати уметници, глумци, писци итд.

4. ГАЗ-21, који се појавио 1956. године, био је први аутомобил из „Волга” серије. Црни ауто са специјалним плавим ентеријером добио је Јуриј Гагарин после свог чувеног лета у свемир 1961. године. Био је то Гагаринов главни аутомобил заједно са поклоном од Француске: аутомобилом Matra D’Jet 5.

 5. Међу савременим оданим љубитељима „Волге” је и руски председник Владимир Путин. 2005. године он је у свом ГАЗ-21 провозао америчког председника Џорџа Буша.

6. Црну Волгу често је користио КГБ, па је она била незванични симбол совјетског Комитета државне безбедности. Међу агентима један од најпопуларнијих модела био је ГАЗ-24-24, који је могао да убрза до 170 километара на час и био је најбржи аутомобил у СССР-у.

7. Страх од КГБ-а створио је бројне митове који су пратили Волгу. 60-их и 70-их у Пољској и Мађарској била је веома популарна мрачна урбана легенда о „црној Волги”. Причало се да свештеници, монаси, сатанисти, па чак и вампири и сам ђаво, возе овај ауто, краду малу децу и продају њихове органе богатим Западњацима и Арапима.

8. ГАЗ-24-95 требало је да буде ново теренско возило за потребе војске и полиције и возило за лов за совјетске лидере. Међутим, с обзиром да су његова конструкција и одржавање били превише компликовани, пројекат је напуштен и само пет примерака је угледало светлост дана.

9. ГАЗ-3102 произведен је у ограниченом броју са званичнике средњег нивоа који нису могли да се возе у лимузинама, али им је био потребан известан ниво удобности и безбедности.

10. Најновији модел - Volga Siber – појавио се 2008. године. Нажалост, глобална економска криза и слаба потражња у Русији убрзо су ставили тачку на амбициозне планове и производња је прекинута 2010. године.