Четири Путинове посете које ће оставити дубок траг у српској историји

Годину дана након своје прве формалне председничке инаугурације, Владимир Путин посетио је први пут Београд. Било је то 17. јуна 2001. године. У своју прву посету Београду руски председник је стигао из Словеније, где се дан раније састао са америчким колегом Џорџом Бушем Млађим.

Скандал и разочарење обележило прву посету

Први Путинов боравак на српској земљи почео је скандалом. Уприличио га је тадашњи председник Савезне Републике Југославије Војислав Коштуница, који је занемарио своју државничку обавезу да на београдском аеродрому сачека свог руског колегу. Владимира Путина тог 17. јуна 2001. на доласку у СРЈ срео је тадашњи савезни премијер, данас покојни Зоран Жижић. Са Коштуницом Путин се срео тек у Палати Федерације на званичном састанку.

Оно што прву посету разликује од каснијих, поред значајно мање пажње српске јавности, било је присуство у делегацији начелника Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, генерала армије Анатолија Квашњина. Безбедносна и политичка питања била су основна тема овог састанка руских и југословенских званичника. Поред Косова, које ће остати костанта и у три наредне Путинове посете Србији, значајна пажња поклоњена је тада још увек нестабилној ситуацији на југу Србије и Македонији.

Према сведочанству југословенског пуковника Миливоја Спасојевића, официра који је још од времена ЈНА био задужен за контакте са страним војскама, Владимир Путин је Београд јуна 2001. напустио „смркнут“. Према истом сведочанству, посебно незадовољан исходом разговора био је генерал Квашњин, који се тек под Путиновим притиском на крају поздравио са нашим генералима. „Чуо сам од колега да је Коштуница Путину рекао да је закаснио 10 година. Никада нисмо сазнали какав су план имали, углавном су се брзо после ове посете повукли са Космета“, навео је такође пуковник Спасојевић у својим сећањима, које су пре годину дана објављена у београдским Вечерњим новостима.

Из Београда руски председник је отишао у Приштину, где је обишао своје војнике, који су најважнији стратешки објекат у јужној српској покрајини - аеродром Слатину држали већ 2 године. Неће проћи још толико, а Владимир Путин 3. маја 2003. доноси одлуку о дефинитивном повлачењу руских војника из мисије КФОР.

„Ми више немамо стратешких интереса на Балкану, а повлачењем наших миротвораца уштедећемо 25 милиона долара годишње“, овим речима генерал Квашњин је објаснио одлуку о одласку руске војске са Косова и Метохије.

Орден Светог Саве и овације на „Маракани“

До друге Путинове посете Београду проћи ће готово цела деценија. Упркос формално нижој функцији, 23. марта 2011. – дан уочи 12. годишњице НАТО агресије дошао је као председник руске владе, српска јавност је Владимира Путина дочекала са неупоредиво већом пажњом, готово еуфоријом, која ће пратити и његове две наредне посете.  Владимир Путин за Србе више није био Јељцинов наследник, већ човек који је посрнулу Русију са краја прошлог века подигао и вратио на место светске силе, Русије која као у царско време на међународном плану одлучно и бескомпромисно заступа интересе Србије и српског народа у Босни и Херцеговини.

Поред свог домаћина Мирка Цветковића, Путин се састао и са тадашњим председником Борисом Тадићем. Осим неизбежне теме Косова и Метохије, наважнији део посете био је посвећен тада још увек актуелном пројекту гасовода Јужни ток и другим руским инвестицијама у енергетски сектор. Са радних заседања два премијера отишла су на београдску Маракану, где се играла пријатељска утакмица омладинских тимова Црвене Звезде и Зенита. Забележено је да је Владимир Путин ушао на трибине стадиона у 52. минути утакмице, да је игра привремено заустављена и да га је неколико десетина хиљада навијача београдског клуба присутних на стадиону поздравило вишеминутним овацијама. Клицање десетина хиљада грађана Србије руском лидеру постаће саставни део његових посета братској земљи.

С обзиром да су се на утакмици са Путином тада појавили српски чланови мото клуба „Ноћни вукови“ шира јавност у Србији први пут је тада сазнала о великом поштовању првог човека Русије према овој необичној групацији, основаној 1989. године, коју предводи Александар Залдостанов звани Хирург.

Друга посета Владимира Путина Србији завршила се на истом месту где и за сад последња, у Храму Светог Саве на Врачару. У највећој српској богомољи предато му је највише одликовање Српске православне цркве, Орден Светог Саве Првог степена. Пуне 4 године ово високо признање чекало је свог лауреата. Наиме, орден му је формално додељен још 2007. године, на предлог блаженопочившег патријарха Павла. У образложењу награде Светог Архијерског Синода наведено је: „За његову делатну љубав према Српској Православној Цркви и српском народу, нарочито показану у храбром и истрајном залагању за заштиту верног народа, цркава и манастира на Косову и Метохији, као и на очувању целовитости државе Србије.“

Војна парада упркос притисцима Запада

Трећа званична посета Владимира Путина Београду дошла је у за Русију веома деликатном спољнополитичком тренутку. Почетком 2014. године догодио се државни удар у Украјини, који нису прихватили становници Републике Крим, Луганске и Доњецке области. Крим је на референдуму напустио државни оквир Украјине и ујединио се са Русијом, а у Доњецку и Луганску ескалирао је крвави грађански рат. Европска Унија и САД на пролеће исте године почеле су да уводе економске санкције Русији, не скривајући да им је крајњи циљ потпуна политичка изолације Русије на европском континенту.

Без обзира на западне притиске, Србија је Владимира Путина дочекала војном парадом, приређеној у част 70 година ослобођења Београда. Поред српске војске руског председника поздравило је и неколико десетина хиљада грађана Београда, од којих су многи носили његове фотографије. Поред наших ваздухопловаца, у небу над Београдом невероватне бравуре извела је и чувена руска авио-акробатска група „Стрижи“, која лети на авионима МиГ-29. У невероватној егзалтацији су били и српски медији који су чак угледали Путинов лик на небу изнад Београда.

Радни део треће по реду Путинове посете Србији обухватили су разговори о економској и војној сарадњи. У руској делегацији између осталих налазили су се министар енергетике Александар Новак, министар за ванредне ситуације Владимир Пучков, командант ваздухопловства генерал-пуковник Виктор Бондарев, председник Извршног одбора „Гаспрома“ Алексеј Милер и председник Извршног одбора Руских железница - РЖД Владимир Јакуњин. Чини се да је у свим сегментима, у којима трећа страна није имала утицај, тада договорено у билатералним састанцима реализовано у потпуности.

Војска Србије добила је на поклон авионе МиГ-29, а потписани су уговори о набавци хеликоптера и активно се разматра сарадња у осталим областима одбране. Русија води главну реч у модернизацији српских железница, обезбеђени су повољни кредити за финансирање санације пруга и испоруку савремених возова и локомотива руске производње. Проблеми са реализацијом договореног појавили су се у енергетици, али не као плод неспоразума Русије и Србије, већ услед утицаја ЕУ на Бугарску да ова земља напусти и самим тим сруши пројекат Јужни ток.

Преко 100.000 људи на дочеку

Тешко ћете наћи пример да се више од 100.000 људи у некој европској земљи скупи на улицама главног града да би поздравило председника друге државе. Владимир Путин је у својој четвртој посети Београду, наишао управо на такав пријем. До непосредног сусрета са грађанима српске престонице пред храмом Светог Саве Путин је поред стандардног полагања цвећа на споменик Ослободицима Београда и радног дела посете, присуствовао свечаном ручку организованом у његову част. Међу око 100 званица представника јавног и културног живота Србије, нашли су се и представници политичких организација Срба из Црне Горе, Хрватске и Македоније, којима је са руским председником уприличен и краћи сусрет.

Током радног дела четврте Путинове посете Србији потписано је око 20 докумената, од којих се најзначајнијим сматрају они из области енергетике. Према речима руског председника његова земља је спремна да у развој инфраструктуре у Србији, између осталог и у наставак гасовода „Турски ток“ преко наше територије, уложи око 1,4 милијарде долара. Србијагас и Газпром договорили су проширење складашита гаса у Банатском Двору. Предвиђено је и проширење капацитета хидроелектране „Ђердап 2“, у коме би требала да буде укључена руска компанија „Силовије машини“. Наставља се и успешна сарадња у развоју железничке инфраструктуре у Србији. Потисан је нови уговор између РЖД-а и Железница Србије вредан 230 милиона евра. Укупне руске инвестиције у Србији у наредне 2 године могле би да достигну 500 милиона долара, мишљења је Кирил Дмитријев, руководилац Руског фонда за директне инвестиције. Дмитријев је тренутне руске инвестиције у Србији проценио на око 4 милијарде долара. 

Нову ноту међусобним руско-српским односима дали су и споразуми о коришћењу атомске енергије у мирнодопске сврхе, који је са руске стране парафирао директор Росатома Алекеј Лихачов и  сарадњи у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе, на који је свој потпис ставио садашњи генерални директор „Роскосмоса“ и некадашњи потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин, можда и најистакнутији политичар у Русији са српским пореклом. Његов прадеда, био је Милан Јовановић из Црне Горе, добровољац у Руско-јапанском рату 1906. године. Приликом последње Путинове посете било је и речи о сарадњи две земље у области културе. Русија се обавезала да ће у Србију вратити 166. страницу Мирослављевог јеванђеља, а за завршетак изградње Храма Светог Саве обећана је нова руска донација од око 5 милиона евра.  

Владимир Путин постао је први руски лидер који је 4 пута посетио Србију, више него иједан у историји. С обзиром да је до краја његовог четвртог председничког мандата остало још нешто више од 3 године, питање да ли ће га наша држава икада више угостити као формалног политичког лидера Русије. Чак иако не буде пете по реду посете, овације на Маракани, војна парада и преко 100.000 људи пред храмом Светог Саве више је него довољно да Путинове посете Србији остану упамћене у историји.