Три шокантне и необјашњиве отмице авиона у Русији и СССР

Чак и у најгорем филму о отмици авиона, негативац не би поновио оно што је урадио Павел Шаповалов (41) у уторак, 22. јануара ове године. Тражио је да авион на релацији Сургут – Москва лети у Авганистан, а затим, дуго гледао кроз прозор и… заспао.

„Није све тако једноставно, како се чини“

Отмица авиона 1515 „Аерофлота“ изазвала је праву узбуну. Прича звучи невероватно. Становник Сургута Шаповалов се на почетку лета нормално понашао, седео је мирно на свом месту првих 30 минута. Затим је устао, пришао стјуардима и изјавио да је наоружан и да авион мора да лети у Авганистан. Отмичар притом није био ни пијан ни дрогиран (то су потврдиле и касније анализе), и поверовали су му. Поверовао је и он кад је чуо да авион неће долетети до Авганистана ако не допуни гориво у најближем Ханти Мансијску. И све то време путници нису ни слутили да неко отима авион. Успаничили су се тек кад су у салон упали специјалци из антитерористичке јединице ФСБ-а. Шаповалов је у то време већ спавао. Није имао ни оружје ни експлозив.   

Артур Борисов/Sputnik

Још је непознато како је Шаповалов дошао на идеју да отме авион, и шта је хтео у Авганистану „Бићу искрен, не морам да летим у Авганистан“, рекао је он и тајанствено додао: „Није све тако једноставно, како се чини на први поглед“. Те речи засад нико не схвата. Ипак морамо признати да је добро кад се заврши макар и мистеријом, а не неком крвавом драмом у ваздуху.   

Златна омладина из Тбилисија 

Скандал се догодио 1982. у СССР-у: студенти сликарске школе и глумци (сви узраста од 20 до 25 година) отели су авион и направили праву кланицу. Штавише „терористи“ су била деца најутицајнијих породица у Грузији, а међу њима Сосо Церетели, син познатог научника Константина Церетелија и Тамара Патиашвили, ћерка секретара ЦК Грузије.

Кадар из филма „Таоци“, 2017.

Rezo Gigineishvili/20 Steps Productions Inkfilm, 2017

„Златна омладина“ је одлучила да бежи из Совјетског Савеза и у ту сврху организовала свадбено путовање. Сосо и Тамара су прво регистровали брак и позвали на свадбу најпознатије политичаре Грузије и руководиоце аеродрома. Претпостављало се да ће Сосо и Тамара затим полетети на медени месец у Лењинград, па су повели и неколико пријатеља. Банда је ушла у авион кроз коридор за посланике, односно њихов пртљаг нико није проверавао. Тако се и авион напунио оружјем (само је Тамара у торби имала три противтенковске гранате). 

Авион је полетео са 57 путника и 7 чланова посаде. Једном од отмичара се учинило да је међу путницима сарадник безбедносних снага и разбио му флашу шампањца о главу. Тако је почела отмица. Друга двојица су ухватила стјуардесу и упала у пилотску кабину. Тражили су да авион лети у Турску и чули дежурни одговор: треба нам више горива. Механичар је због тих речи добио неколико метака у груди, а навигатор је успео да узврати ватром, изгура отмичаре из кабине и закључа врата.

Кадар из филма „Таоци“, 2017.

Rezo Gigineishvili/20 Steps Productions Inkfilm, 2017

Отмичари су приликом слетања убили једну стјуардесу, а видевши да је авион поново на аеродрому у Тбилисију један од младића је извршио самоубиство. Други су под дејством дроге запретили да ће убијати по једног човека сваких сат времена све док не напусте земљу.

Њихови родитељи су одбили да учествују у преговорима. Антитерористички одред је морао да реагује и акција је трајала само четири минута. Затим је био суд. Сви отмичари сем Тамаре су стрељани, девојка је осуђена на 14 година затвора. На питање  зашто су морали да отимају авион, кад су као деца утицајних људи могли мирно да путују у Турску као туристи, одговорили су: „Да смо бежали из земље на такав начин, рекли би да смо обични емигранти. Шта нам вреде имена, утицај и новац наших родитеља преко границе?“ Млада банда се онда сетила прве успешне отмице авиона у СССР-у која се догодила 12 година раније када су отац и син Бразинскас убили стјуардесу. „Од њих су направили тамо академике, борце за слободу. Послали их из Турске у Америку. По чему смо ми гори?“, говорили су млади у суду. 

Студенти отмичари 

Најстарији од четворице московских студената који су 1974. године отели авион због откупа имао је 20 година, најмлађи 16. Авион је летео на релацији Москва – Брјанск, али 10 минута пре слетања момци су дохватили две ловачке пушке и ножеве из својих торби и кренули да заузму пилотску кабину. Механичар је том приликом добио метак у стомак.

М. Шарифов/TASS

Младићи су тражили 1,5 милиона долара (нешто касније 5 милиона). Авион се вратио у Москву, слетео на аеродром Внуково. Први пут у совјетској историји једна антитерористичка јединица је имала посла са отетим авионом. Група специјалаца је неприметно пришла авиону. Кроз неколико сати терористима је речено да је новац спреман. Кофер са лажним новчаницама је понео сарадник милиције у цивилу и био убијен чим је пришао терористима. Једно оклопно возило је одмах отворило ватру, изрешетало авион. Срећом ниједан путник није погинуо. Затим су у салон бацили сузавац и изазвали пожар.

Министарство унутрашњих послова Руске Федерације

„Као да сам био у некој другој димензији. Покушао сам да дишем кроз пешкир – и постало је мало лакше“, присећао се капетан посаде Иван Кашин. „Гледам кроз прозор – у мене уперена нека камера. Пита ме диспечер да ли је све у реду? Није, кажем, пуцају.“

Вођа ове банде се убио када је схватио да је операција пропала. Други је преминуо од задобијених рана, трећи се предао. „Последњи отмичар није хтео да скаче с 2 метра и кренуо је према стајном трапу, али успут су на њега скочили путници.“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!