У свемир лете и плишане играчке: Колико су руски космонаути сујеверни?

Озбиљни људи који савладавају гравитацију никада неће признати да су њихове „навике” сујеверје. На крају крајева, они не мисле да број 13 стварно доноси несрећу. Али, како другачије објаснити ритуале које изводе пре, за време и после лета у космос? „То је просто за срећу”, кажу освајачи космоса.

Шта је онда то што прави космонаут треба да уради „за срећу”?

1. Да посади дрво

Руски космонаути Јелена Серова и Александар Самокутјајев и амерички астронаут Бери Вилмор саде дрво на космодрому Бајконур, септембар 2014.

Роман Соколов/Sputnik

Ако је лансирање планирано за топлији део године, космонаути пре лета саде дрво. Код хотела „Космонаут” на Бајконуру већ стоји читав дрворед који су посадили руски  и страни космонаути. У једном од својих интервјуа прва жена у космосу Валентина Терешкова је рекла да се о дрвету Јурија Гагарина посебно води рачуна.

Херој Русије Александар Мисуркин, који се пре само годину дана вратио из орбите, рекао је за Russia Beyond да увек воли да пре полетања посади дрво или да залије оно које је већ посадио.

2. Да обиђе музеј Бајконура

Гагаринова соба, музеј Бајконура

Алексеј Куденко/Sputnik

„После друге пробе скафандера космонаути увек долазе код нас у музеј. То је 4-5 дана пре полетања”, рекла је у интервјуу за ТАСС директорка музеја Бајконура Антонина Богданова.

Овај обичај се појавио 1983. године и отад космонаути традиционално разгледају совјетски свемирски брод „Буран”, улазе у собу у којој је пре својих летова спавао Јуриј Гагарин, као и у радни кабинет конструктора Сергеја Корољова.

3. Да погледа филм „Бело сунце пустиње”

Кадар из филма „Бело сунце пустиње“

Владимир Мотыль/Ленфильм,1970.

„Пре полетања са огромним задовољством гледамо 'Бело сунце пустиње'”, каже Мисуркин.

Према једној верзији, први пут су пре полетања овај филм гледали чланови посаде „Сојуза-12” Василиј Лазарев и Олег Макаров 1973. године. После успешног повратка на Земљу они су се шалили да је са њима био и трећи члан посаде, друг Сухов (јунак филма), и да их је он бодрио у тешким тренуцима. Отада се сматра да овај филм доноси срећу.

Херој Русије, космонаут Фјодор Јурчихин, који је у свемир летео пет пута, рекао је за Russia Beyond какав практичан смисао има гледање филма. „На основу овог филма космонаути су учили сниматељски посао. Раније није било видео-камера. Постојале су филмске камере и трака коју није било могуће развијати за време лета и тако проверити квалитет снимка. Требало је одмах добро поставити светло, изабрати објекте, добро изоштрити слику... Како треба монтирати, смењивати крупни план и тотал, како снимати лицо – све то су космонаути могли да науче и на примеру овог филма.”

Кадар из филма „Бело сунце пустиње“

Владимир Мотыль/Ленфильм,1970.

Искусни космонаути су се шалили са новајлијама: док десет пута не погледаш „Бело сунце пустиње” ниси спреман за космос.

Јурчихин памти и другу легенду: требало је положити посебан испит о познавању овог филма, одговарајући на питања о детаљима и тачно цитирати неке реплике. На пример, у филму постоји сцена у којој Верешчагин са одвратношћу гледа у велику чинију кавијара и тражи парче хлеба. Питање: „Какав кавијар није могао да поднесе Верешчагин?” Одговор „црни” је нетачан, јер тачна реплика гласи: „Не могу да га једем, проклети кавијар”. Или на питање „колико вреди Сухов?” требало је цитирати фразу: „Сухове, ти сам вредиш за цео вод”. Била су и питања типа „Колико дугмића је било на Суховљевој кошуљи?” или „Какав пиштољ је имао Абдула?”

4. Да слуша песму „Трава крај куће“ 

Посаду обично испраћају до свемирског брода уз познату песму „Трава крај куће“, а Роскосмос ју је 2009. чак прогласио за химну руске космонаутике.

Пева се о космонаутима који гледају кроз окно на далеку Земљу и маштају о зеленој трави крај куће.

„Песму су изводили различити музичари али ја увек тражим да је чујем у извођењу Игора Романова. Чини ми се да је песма добила посебан значај тек кад се нашла на репертоару групе 'Земљани'“, каже за Russia Beyond Јурчихин.

5. Да га надређени „погура у свемир“

Космонаут Фјодор Јурчихин уочи свемирске мисије, април 2017.

Алексеј Филипов/Sputnik

Буквално тако. Кад се чланови посаде већ у пуној опреми пењу степеницама до лифта, прате их три човека: главни конструктор, руководилац техничке групе и шеф Роскосмоса. Један од њих мора обавезно да благо гурне коленом космонаута за успешан старт.   

6. Да мокри на точак аутобуса(?!)

Прича се да овај ритуал потиче од самог Јурија Гагарина, који је пре првог човековог лета у свемир одлучио да се за сваки случај олакша на путу до ракете, јер му се таква прилика још дуже време неће указати. Али космонаути су веома културни људи и то нико не жели да потврди.

Само је у једном интервјуу Максим Сурајев споменуо неку „ритуалну малу паузу“ на путу до ракете.  

7. Да префарба ракету у бело(!)

Александар Мисуркин, члан 53/54. посаде Међународне свемирске станице

Алексеј Филипов/Sputnik

Александар Мисуркин се наравно шали кад каже да је најважније да резервна посада префарба ракету. „Кад смо први пут дошли на Бајконур, пажњу нам је привукло то што је два дана раније ракета била зелене или сиве боје, а уочи лета је постала бела. Питали су нас да ли знамо зашто је то тако? И рекли нам да је резервна посада дужна да офарба ракету за главну посаду.“

За промену боје наравно постоји друго објашњење. Ако приђете ракети пре самог лансирања, видећете да је покривена дебелим слојем иња. Течни кисеоник који служи као оксидатор ракетног горива испарава, и ракета постаје бела.

8. Да поведе друга

Куца Фјодора Јурчихина

Press service of Yu.A.Gagarin Research & Test Cosmonaut Training Center

Фјодор Јурчихин је испричао да је његова лична традиција да поведе са собом друга, своју мекану играчку - куцу. „То је моја амајлија“, каже космонаут, и додаје да је током мисије „била веома активна“. Играчка би прва дала знак космонаутима да су прешли у бестежинско стање.

„Ова куца је била сам мном на свим летовима у свемир, а заједно смо се попели и на Елбрус“, каже Јурчихин.

9. Да једе са свима за истим столом

53. посада Међународне свемирске станице, септембар 2017.

NASA Johnson/Flickr

Током дугих месеци на свемирској станици људима недостаје дом и породица. Зато је за међународни колектив веома важно да заједно проводи време. „Не бих рекао да је то традиција, али једном или двапут седмично обавезно вечерамо заједно, а затим гледамо филм“, каже Александар Мисуркин.

10. Да ништа не ради на космодрому Бајконур 24. октобра

Бајконур, јун 1918.

Сергеј Мамонтов/Sputnik

Сматра се да је то несрећан датум за космодром. На тај дан се двапут догађала несрећа: 1960. је експлодирала ракета-носач МБР Р-16, а пожар на ракети Р-9А 1963. године је однео десетине живота. Зато се 24. октобра на космодрому ништа не ради. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!