Руси старији од 55 година су највероватније већ у клубу гојазних људи, бар тако кажe статистика Министарства здравља. Можда они и не једу више, али са годинама заборављају на физичку активност.
„Људи су навикли да поједу 3 хиљаде калорија, а потроше, на пример, 2,5 хиљаде. Онда се 500 калорија претварају у масти“, каже експерт дијетолог из Министарства здравља Виктор Тутељан.
Индекс телесне масе (енг. Body Mass Index, BMI) је метода рачунања ухрањености. BMI се рачуна врло једноставно, а темељи се на односу телесне тежине и висине особе. О гојазности говори већ индекс 30.
Гојазност у Русији полако али сигурно постаје проблем. Док је 2016. године могло да се каже да од екстремне гојазности пати 1 825 362 људи (1,24 одсто становника), 2017. године тај број је порастао на 1 936 272 (1,3 одсто).
Проценат гојазне деце је такође нагло скочио - за чак 30% од 2005! Служења војног рока се сваке године због вишка килограма ослобађа око 135 000 младића.
Према подацима Федералног истраживачког центра за исхрану и биотехнологије, 2018. године у Русији око 60% жена и 50% мушкараца изнад 30 година има вишак килограма, у 27% случајева код мушкараца и 31% код жена ради се о екстремној гојазности. Проценат екстремне гојазности код деце износи 5,7.
Зашто се то догађа? Власти тврде да главни проблем представља одсуство систематског информисања шире јавности о овој болести. „Данас имамо три пута више гојазних тинејџера и младих него пре шест година”, каже Попова. „Родитељи често не само што не умеју да објасне деци зашто није добро да се преједају или да се нездраво хране, већ им такође дају лош пример сопственим навикама у исхрани.”
Стручњаци за питања здравља тврде да је гојазност у Русији последица лоших навика. Према Ангели Тарасенко из Федералног истраживачког центра за исхрану и биотехнологије, Руси конзумирају превише соли, шећера и масти, а слабо уносе храну богату целулозом, протеинима високог квалитета и биолошки активним супстанцама, које се претежно налазе у природној храни. Такође, људи у Русији слабије вежбају. „Једемо више, а крећемо се мање, и то је последица. Осим тога, важан је добар сан, јер док спавамо производимо хормоне који разлажу масти. Многи људи се угоје због стреса, са којим се боре тако што више једу”, каже она.
Руске власти су 2017. године започеле пројекат промовисања здравог стила живота. Надају се да ће им поћи за руком да број људи који воде здрав начин живота повећају са 35% (2017) на 60% до 2025. године, а да ће број оних који се баве спортом порасти са 34% на 45%. Власти разматрају могућност да у оквиру борбе против гојазности, као и против зависности од алкохола и дрога, ограниче емитовање телевизијских реклама за саламе, брзу храну и грицкалице, као и да уведу јасније обележавање хране.
Русија можда није водећа земља у свету када се ради о гојазности, али ситуација је веома забрињавајућа. Према Светској здравственој организацији (WHO), 2016. године преко 1,9 милијарди одраслих особа било је гојазно, док је 650 милиона од тога било екстремно гојазно.
2016. године Русија је (са 23,1%) заузела 70. место у свету по гојазности међу одраслима, док су се САД нашле на 12. месту (са 36,2%). На врху листе су пацифичко острво Науру (61% гојазних особа), Кукова острва (59,9%) и Палау (55,3).
Што се тиче Сједињених Држава, најновије америчко истраживање о здрављу и исхрани нације (NHANES) показује да је, према подацима из 2015. и 2016. године, 18,5% деце и 39,9 % одраслих гојазно. Ово су највиши показатељи досад забележени у Америци.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни недељни билтен!
Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу