Зашто Рус из Вороњежа кува српску кафу и скаче са српским падобранцима, а никад није био у Србији?

Јевгениј Осенков
Јевгениј Осенков, руководилац Центра за међународну сарадњу „Руско-српски дијалог” и организатор фестивала „Српски дани у Черноземљу”, припрема се да ових дана у Вороњежу покрене пројекат „Балкански мост”. О томе како је један Рус свим срцем заволео Србију и како великодушно дели своје емоције са сународницима прочитајте у ексклузивном интервјуу за Russia Beyond.

Иако Јевгениј има одговоран и тежак задатак да за догађаје које организује пронађе спонзоре, медијске партнере и окупи учеснике са читавог Балканског полуострва и из региона Русије, он нимало не подсећа на претенциозног организатора у оделу са краватом. 

Накрививши шајкачу добијену од пријатеља, он на фестивалу кува домаћу српску кафу за све, открива тајну њене припреме, скаче падобраном заједно са српским и руским припадницима десантних снага, окупља српске куваре и све учеснике фестивала служи пљескавицама. 

- Открићу вам велику тајну: никада нисам био у Србији. У школи, у десетом разреду, осетио сам љубав према овој земљи када сам почео да учим српски језик помоћу српскохрватског речника који ми је поклонила мајка. Затим сам почео да проучавам историју, културу и схватио сам колико нам је та земља блиска, колико Срби могу да разумеју нас, Русе, и како су увек спремни да нам помогну. 

Све ове пројекте реализујем из душевне потребе, а када видим да моје емоције деле и други људи, да и они упијају Србију, мени је то веома важно. Ми то не радимо ради форме. За мене је то питање личне реализације које је надмашило своје оквире и постало покретач промена у друштву. После наших сусрета људи одавде, из Вороњежа и многих малих градова Русије, одлазе у Србију на одмор, враћају се и питају нас: када је следећи догађај? Људи се овде упознају са Србима који долазе у Русију, а затим одлазе код њих у госте. Ја сам за ових неколико година (2015. године настала је идеја да у Черноземљу одржавамо дане Србије) стекао толико пријатеља у Србији и другим балканским земљама, да сам следеће године одвојио цело лето да одем тамо и да их све обиђем! 

Осмислили смо „Балкански мост” како бисмо ове руско-српске везе одржали кроз време током читаве године. То су, рецимо, искре које не дозвољавају да се интересовање за руско-српску тему угаси. Фестивал траје неколико дана и то се показало као недовољно. Људима је потребно више и они очекују не само фестивалски формат, него и конференције, округле столове, имаћемо интелектуалну игру, приказаћемо филм „Србија - искуство љубави” и одржаћемо сусрет са ауторима филма. Планирамо конференцију, изложбу фотографија и радионицу о српској кухињи, јер без ње не може да прође! Улаз је потпуно слободан и садржаји су доступни свима.

„Балкански мост” почиње 20. фебруара и трајаће до јуна кроз различите догађаје.

Јасно је да иза тога стоји огроман рад на томе да се пронађу финансије различите врсте и нивоа, партнери који учествују како финансијски, тако и својим ресурсима. Прикупљамо и прилоге које делимо на пројекте, тако да се не ради о заради, већ о томе да се уложена средства компензују. Али желим да истакнем да предузетници који са нама сарађују толико брзо и лако реагују на идеју одржавања руско-српских веза, да то сведочи о озбиљној потреби за оваквим манифестацијама у Русији. Мене је то у почетку пријатно изненадило, а сада видим да је то логично. Наш задатак лежи у томе да не само анимирамо обичне људе и поклонимо им један празник, него и да организујемо сусрете научника, уметника, бизнисмена како би се кроз ова познанства развили неки нови заједнички пројекти. То је један од циљева „Балканског моста”. 

Желим да истакнем да то такође није тема за само један град или за једну област, већ да ми планирамо да догађаје организујемо и у другим градовима. На пример, крајем ове године организоваћемо један догађај на Криму. Као и „Српски дани у Черноземљу”, на које долазе гости из 12 региона Русије, из српске престонице, из Ниша и из других градова Србије. 

Желим да кажем да је ово само почетак. Покренули смо један преводилачки пројекат у Центру за међународну сарадњу „Руско-српски дијалог”, кроз који ћемо руске љубитеље књижевности упознати са српским ауторима, а следеће године припремамо још и спортски, туристички и пословни пројекат. То је сада мој живот... Ја уживам у томе што заједно са људима кувам кафу, причам им о њој, ми комуницирамо, дружимо се. Они затим почињу да читају књиге српских писаца, гледају српске филмове, иду на концерте Бреговића и Кустуричиног No Smoking Orchestra, почињу да одлазе у Србију! То је најважније. Драго ми је што могу да им откријем Србију. И имам још увек довољно енергије, јер ми све чинимо из душе, а што је најважније, ми наилазимо на живу реакцију! Осим тога, како сам већ споменуо, планирам да следеће године посетим Србију. Време је да организујемо и „Руске дане у Србији”!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“