Стил живота или нужда узимати храну са ђубришта: Има ли у Русији фригана?

Двадесетак јаја, шест паковања моцареле, неколико флаша млека, мало јогурта, краставци, поморанџе, банане и јабуке - то су само неке од намирница које је 23-годишњи аутомеханичар Дмитриј из Москве пронашао у свом последњем фриганском походу. „Сваког дана обилазим контејнере иза продавница како бих пронашао храну, ако ми време дозволи. У мом крају има неколико места за то, а у продавници купујем само со, бибер и друге зачине”, каже он.

Дмитриј је фриган, неко ко је изабрао да на смећу сакупља храну уместо да је купује. За њега то је чин протеста против постојећег система потрошње хране.

Према подацима Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, око трећине хране која се дневно произведе у свету за потребе људске исхране, тј. око 1,3 милијарде тона, буде изгубљено или бачено. Док у Европи и Северној Америци количина хране која пропадне на годишњем нивоу по особи износи 95 kg (Европа) и 115 kg (Северна Америка), у Русији је овај показатељ нешто нижи: 56 kg. Према руској Федералној служби за државну статистику (Росстат), Руси бацају 20-25% купљене хране. 

AFP

Фригански покрет настао је у САД 90-их година као одговор на неодрживо потрошачко понашање људи, а у Русији је то релативно новија појава. Тешко је утврдити тачан број руских грађана који воде фригански стил живота, али групе на друштвеним мрежама посвећене овој тематици имају на стотине пратилаца, углавном из великих градова као што су Москва, Санкт Петербург и Јекатеринбург. Многи фригани, као и Дмитриј, на интернету објављују фотографије онога што су пронашли у контејнерима, размењују савете о томе како пронаћи и припремити бачену, али јестиву храну, и чак праве мапе са локацијама које вреди обићи.

„Све је почело 2015. године”, сећа се он. „Тада сам први пут стопирао до Сочија и други стопери су ми рекли за фриганизам. Нисам имао много новца и живео сам у шатору на плажи, па сам одлучио да и сам пробам.”

Намирнице које је пронашао један фриган из Русије.

clubfrigooo

Друштвени протест или метод преживљавања?

Док неки људи са гађењем реагују на саму помисао да са ђубрета узму бачену храну, Дмитријеви пријатељи га не осуђују и никад није доживео никакве сукобе са власницима продавница. „Моја породица и пријатељи ме подржавају и ја понекад чак са њима поделим оно што пронађем. Познајем много фригана. Разумљиво је да су многи људи заинтересовани да храну добију за џабе.”

Заиста, док је за неке људе фриганизам протест против бацања хране и потрошачког друштва, многи у Русији се за овакав стил живота одлучују из финансијских разлога.  Многи стари људи, као што је Сергеј, пензионер из Санкт Петербурга, такође претражују контејнере у близини продавница. „Понекад пронађем хлеб или поврће. Прошли пут сам видео гајбицу мандарина. Неко их је бацио, али нисам могао да их понесем, јер ми је кућа далеко”, каже он.

Марија, 29-годишњи фриленсер из Москве, која је пре три године упражњавала фриганизам, такође признаје да је тај стил живота изабрала из финансијских разлога. „У то време сам много трошила на реновирање стана и нисам имала никакве понуде за посао. Имала сам да плаћам сувише рачуна, па сам почела да штедим на храни. Видела сам филм о фриганизму и одлучила да потражим људе који то упражњавају. Упознала сам једну девојку која је такође била у тешкој финансијској ситуацији и једном недељно смо  заједно ишле да тражимо храну у контејнерима иза продавница. Такође смо проналазиле гајбице са оштећеним поврћем које су остављене напољу”, каже она. „Проналазиле смо доста хране. Узимала сам само оно што је упаковано или што сам могла да скувам. Никад нисам јела ништа сирово.”

Алексеј Малгавко/Sputnik

Када је финансијска криза минула, Марија је напустила фригански начин живота. „Када бих имала времена, наставила бих са овим начином живота, али у Русији је то веома непријатно. Ако је нешто бачено у контејнер, то не бих користила. Чак и у продавницама можете видети производе који више не изгледају добро.”

Правна замка

Док фригани и слични активисти пропагирају хуманији и економичнији приступ храни којој је истекао рок трајања путем бесплатног донирања те хране, коришћења бачених намирница и кувања бесплатних оброка за сиромашне, руским продавцима хране руке су везане правним регулативама.

Некада су запослени чак имали обавезу да намерно „покваре” производе којима је истекао рок трајања, али су још били јестиви, користећи прљаву воду, угаљ или соду, уместо да је дају људима, само зато што руски закон забрањује да се роба са истеклим роком трајања транспортује на друго место. Ако продавци такву робу не уклоне, морају платити казну од 50 000 до 150 000 рубаља (760 до 2 280 долара) за сваки прекршај.

Павел Смертин/TASS

Једна мала прехрамбена продавница у Јакутску у Русији чак је покушала да уведе праксу посебних полица са бесплатним производима за муштерије са финансијским тешкоћама, али је тај експеримент пропао. Како објашњава Олга, власница продавнице, лепо одевени људи су односили храну. „Људи просто нису разумели да су ови производи намењени сиромашнима.” Слична ситуација се догодила у Краснојарску, када је сиромашне људе било срамота да дођу по бесплатне производе, док би се обичне муштерије на помен бесплатне хране брзо окупиле и све разграбиле.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.