Немогуће је остати равнодушан: Руски блогери прикупљају новац за обнову косовског манастира

Манастир Свете Петке (Церањска река код Лепосавића)

Манастир Свете Петке (Церањска река код Лепосавића)

Руси, неравнодушни према тешкој ситуацији у којој се налазе православна браћа на Косову и Метохији, преко популарне друштвене мреже Инстаграм скупљају новац за обнову манастира Свете Петке (Церањска река код Лепосавића), страдалог од албанских вандала. Дописница Russia Beyond је разговарала са онима који пружају подршку једином монаху овог манастира оцу Јовану.

Сакривена у планинском беспућу ова светиња се спомиње у списима из 14. века. Недалеко од манастира је пут Косовска Митровица – Лепосавић – Рашка. Сама црква је на граници између албанских и српских села, па је мештани зову караула, а за оца Јована кажу да је граничар у мантији.

Божја искра се у овом забаченом крају поново упалила захваљујући вери једног човека који служи Богу на овом опасном месту. И поред помоћи која долази од верника из целог света (Србин из Њујорка је донирао новац за звоно) проблеми остају: нема канализације, манастир добија струју преко једног кабла који пролази кроз шуму, територија није ограђена и Албанци преко лета ту воде краве на испашу, а зими на праг долазе вуци. Манастиру требају и обичне ствари за свакодневну употребу попут ковчега за мошти како би посетиоци могли да се поклоне манастирским светињама.  

Посластичарка Дара Азарова је видела позив за прикупљање средстава и сместа одговорила. 

- Била сам мала али се добро сећам како је моја мајка плакала, гледајући на телевизији бомбардовање Југославије. Онда нисам ни знала шта је то Југославија, али сам одлично схватала да страда братски народ. Касније сам почела да путујем у Србију. 

- Стекли смо пријатеље који су нам причали како им је било за време бомбардовања. Испричали су нам како су на Косову рушили цркве и манастире. 

Страдалим косовским Србима регуларно помаже руска организација SerbianTifo.

Косовске цркве, манастири, школе - тешко је рећи да ли на Косову има неко коме не треба помоћ... Ови скромни руски момци сматрају да је грех оставити православну српску браћу у несрећи.

- Браћи треба помагати. Да ли српски народ негде страда више него на Косову и Метохији? То место је само по себи посебно и непоновљиво. Са једне стране су Албанци који само чекају тренутак да заувек протерају Србе са њихове земље, а са друге стране су Срби који се држе за своју земљу, гробове предака и храмове. Када све то видиш немогуће је остати равнодушан. Буди се жеља да се помогне и осећање патриотизма према нашој заједничкој православној земљи. 

Људмила Барјактаровић лично познаје оца Јована и зна о његовим проблемима. Када су напали манастир отац Јован је био на путу и каје се што није могао да заштити цркву. „А ја мислим, можда је и боље тако, јер ко зна шта би све могло да се деси“, каже Људмила.

- Упознали смо се на Косову. Тај човек ме је освојио за само два сата разговора током вечере. Пола сата ме је само посматрао, као да је читао моје мисли, емоције, жеље, црте карактера. А затим је почео да разговара са мном као да већ зна све о мени, али без обзира на све, прихвата ме такву каква сам. Осећала сам се као да седим са старим добрим другом. 

Његов смисао за хумор ствара слободну атмосферу. У свакој његовој реченици има нешто смешно. Шале су зачињене самоиронијом. Тешко ми је да замислим да је он у стању да води озбиљан разговор. Окружује га позитивна аура. И ја сам још боље схватила зашто Срби са искреном вером посећују цркве. Јер када видите овакве свештенике радо идете у цркву. Тамо вам нико неће судити, већ ће вас подржати и помоћи вам. За све године познанства отац Јован нам је учинио толико тога доброг да желим да му вратим хиљаду пута више. 

Јулија прави лутке са руском душом и такође није могла да не одговори на позив пружања помоћи манастиру Свете Петке. 

- О оцу Јовану сам сазнала пре неколико година од пријатељице. Занимљиво је да за њу не могу да кажем да верује у Бога, али отац Јован је за њу прекрасан пример правог верника и једноставно Човека. Он је искрени пријатељ њене породице. Много ми је говорила о њему и његовом животу. Зато ми се чини да га и ја добро познајем и такође желим да помогнем том храбром човеку да обнови манастир. 

Новчане донације за манастир Свете Петке се прикупљају преко рачуна 5336 6900 7703 9867 на име Андрей Владимирович Л.

Средства ће кроз две недеље бити послата оцу Јовану. 

 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“