Како данас изгледају објекти Олимпијаде '80 у Москви? (фотографије)

Николај Галкин/TASS; Иван Денисенко/Sputnik
Летње Олимпијске игре 1980. године оставиле су становницима града и туристима веома занимљиво архитектонско наслеђе. Како се данас користе стадиони и хотели за спортисте?

Олимпијске игре одржане су у Москви у јулу и августу 1980. године, по први пут у СССР-у и Источној Европи. Пре њиховог почетка за само неколико година подигнуто је око 80 објеката, између осталог, у Талину, Санкт Петербургу, Кијеву и Минску, где су такође одржане етапе такмичења. Највише спортских објеката изграђено је, наравно, у Москви, и то нису били само спортски комплекси, већ и читави стамбени рејони и паркови. Данас, скоро 40 година касније, и даље остављају импресиван утисак.

1. Спортски комплекс „Олимпијски”

Највећи затворени стадион у Европи, који се налази на московском Проспекту Мира, подигнут је за само 2,5 године. Чине га два објекта: базен и стадион овалног облика за 30 хиљада гледалаца.

„Олимпијски” је нашао своју намену и после великог спортског догађаја. Претворен је у једну од најпопуларнијих концертних дворана, у којој су наступале звезде као што су Мадона, Пол Макартни и Леди Гага. Осим тога, у овом комплексу су отворене бројне спортске секције, међу којима и секција пливања. Ту је одржан и сајам књига, а затим је отворен велики тржни дисконт-центар популарних брендова.

2019. године стадион и базен су затворени због реконструкције. Најављено је да ће за две године спортске сале бити обновљене, као и да ће унутар комплекса бити отворени биоскоп и кафе-ресторан.

2. Кружне зграде

Ове две зграде на југозападу Москве локални становници називају „бублики” (врста руског ђеврека) због необичног облика. Била је планирана изградња пет зграда у облику олимпијских кругова, али архитектонски експеримент се зауставио на само две. Испоставило се да овај облик није повољан у експлоатацији. Наиме, појавили су се проблеми са звучном изолацијом и одржавањем.

Свака зграда има преко хиљаду станова, а пронаћи један од 26 улаза који вам је потребан није лак задатак. Зграде се налазе недалеко од филмског студија „Мосфиљм” и зато се често појављују у совјетским филмовима, на пример, у Оскаром овенчаном „Москва сузама не верује”.

3. Аеродром „Шереметјево-2”

Нови терминал московског аеродрома отворен је специјално за Олимпијаду. За време такмичења примио је преко 460 хиљада страних гостију. Данас терминал F прима летове многих европских авио-превозника. А ту се налази и највећа Duty Free продавница на аеродрому Шереметјево. Ако имате времена док чекате лет, можете да свратите и у музеј историје Шереметјева који је такође ту. 

4. Велодром у Крилатском

Осамдесетих година је био највећи велодром на свету. Грађевина из птичје перспективе подсећа на огромног лептира, а на стазама може да се развије брзина до 100 км на сат. На овом велодрому је постављено око 200 рекорда. Он је и данас у одличном стању.  

5. Олимпијско село

Зграде на југозападу Москве у којој су били смештени учесници Олимпијаде, данас су обичне стамбене зграде у којима живи око 15 000 Московљана.  

То су обичне сендвич панел зграде од 15 и 17 спратова. Локални становници су наследили и лепо уређен парк са бициклистичким стазама и спортским теренима. У згради бивше дирекције Олимпијаде сада је Музеј одбране Москве, а у културном центру позориште и филхармонија.

6. Хотел „Космос“

У пројектовању хотела од 25 спратова на Проспекту Мира учествовале су француске архитекте и југословенскe грађевинске фирме, а на отварању је наступио познати француски шансонијер Џо Дасен.

После Олимпијаде хотел је примао највеће стране делегације, овде су снимане ТВ емисије и одржавани међународни фестивали. Може се видети и у познатом руском филму о људима са натприродним способностима „Дневна стража“: по заобљеној фасади хотела јури спортски аутомобил.

7. Прес центар на Зубовском булевару 

Олимпијски прес центар су почели да граде 1976. Он има неколико сала за конференције, биоскопску и концертну салу. Данас се у овом огромном здању поред метроа „Парк културе“ налази новинска агенција „РИА Новости“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“