Како данас изгледају објекти Олимпијаде '80 у Москви? (фотографије)

Николај Галкин/TASS; Иван Денисенко/Sputnik
Летње Олимпијске игре 1980. године оставиле су становницима града и туристима веома занимљиво архитектонско наслеђе. Како се данас користе стадиони и хотели за спортисте?

Олимпијске игре одржане су у Москви у јулу и августу 1980. године, по први пут у СССР-у и Источној Европи. Пре њиховог почетка за само неколико година подигнуто је око 80 објеката, између осталог, у Талину, Санкт Петербургу, Кијеву и Минску, где су такође одржане етапе такмичења. Највише спортских објеката изграђено је, наравно, у Москви, и то нису били само спортски комплекси, већ и читави стамбени рејони и паркови. Данас, скоро 40 година касније, и даље остављају импресиван утисак.

1. Спортски комплекс „Олимпијски”

Највећи затворени стадион у Европи, који се налази на московском Проспекту Мира, подигнут је за само 2,5 године. Чине га два објекта: базен и стадион овалног облика за 30 хиљада гледалаца.

„Олимпијски” је нашао своју намену и после великог спортског догађаја. Претворен је у једну од најпопуларнијих концертних дворана, у којој су наступале звезде као што су Мадона, Пол Макартни и Леди Гага. Осим тога, у овом комплексу су отворене бројне спортске секције, међу којима и секција пливања. Ту је одржан и сајам књига, а затим је отворен велики тржни дисконт-центар популарних брендова.

2019. године стадион и базен су затворени због реконструкције. Најављено је да ће за две године спортске сале бити обновљене, као и да ће унутар комплекса бити отворени биоскоп и кафе-ресторан.

2. Кружне зграде

Ове две зграде на југозападу Москве локални становници називају „бублики” (врста руског ђеврека) због необичног облика. Била је планирана изградња пет зграда у облику олимпијских кругова, али архитектонски експеримент се зауставио на само две. Испоставило се да овај облик није повољан у експлоатацији. Наиме, појавили су се проблеми са звучном изолацијом и одржавањем.

Свака зграда има преко хиљаду станова, а пронаћи један од 26 улаза који вам је потребан није лак задатак. Зграде се налазе недалеко од филмског студија „Мосфиљм” и зато се често појављују у совјетским филмовима, на пример, у Оскаром овенчаном „Москва сузама не верује”.

3. Аеродром „Шереметјево-2”

Нови терминал московског аеродрома отворен је специјално за Олимпијаду. За време такмичења примио је преко 460 хиљада страних гостију. Данас терминал F прима летове многих европских авио-превозника. А ту се налази и највећа Duty Free продавница на аеродрому Шереметјево. Ако имате времена док чекате лет, можете да свратите и у музеј историје Шереметјева који је такође ту. 

4. Велодром у Крилатском

Осамдесетих година је био највећи велодром на свету. Грађевина из птичје перспективе подсећа на огромног лептира, а на стазама може да се развије брзина до 100 км на сат. На овом велодрому је постављено око 200 рекорда. Он је и данас у одличном стању.  

5. Олимпијско село

Зграде на југозападу Москве у којој су били смештени учесници Олимпијаде, данас су обичне стамбене зграде у којима живи око 15 000 Московљана.  

То су обичне сендвич панел зграде од 15 и 17 спратова. Локални становници су наследили и лепо уређен парк са бициклистичким стазама и спортским теренима. У згради бивше дирекције Олимпијаде сада је Музеј одбране Москве, а у културном центру позориште и филхармонија.

6. Хотел „Космос“

У пројектовању хотела од 25 спратова на Проспекту Мира учествовале су француске архитекте и југословенскe грађевинске фирме, а на отварању је наступио познати француски шансонијер Џо Дасен.

После Олимпијаде хотел је примао највеће стране делегације, овде су снимане ТВ емисије и одржавани међународни фестивали. Може се видети и у познатом руском филму о људима са натприродним способностима „Дневна стража“: по заобљеној фасади хотела јури спортски аутомобил.

7. Прес центар на Зубовском булевару 

Олимпијски прес центар су почели да граде 1976. Он има неколико сала за конференције, биоскопску и концертну салу. Данас се у овом огромном здању поред метроа „Парк културе“ налази новинска агенција „РИА Новости“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“