Вечито будна чудовишта: Све што треба да знате о „руском експерименту са сном“

Наталија Носова
Прича о крајње суровом совјетском експерименту претварања људи у зомбије већ деценијама циркулише по свету и чини се да никада неће престати. Има ли у њој макар зрно истине?

Како кажу, експеримент је изведен крајем 40-их година, у Стаљиново време, на некој тајној војној бази. Петорици политичких осуђеника обећана је слобода уколико издрже месец дана без сна под дејством дотад непознатог нервног гаса. 

Живот без сна

Научници и чувари су посматрали „лабораторијске мишеве“ кроз дебело стакло, комуницирали са њима преко микрофона. Први дани су прошли мање-више нормално. Људи нису ока склопили али су бар разговарали. Истина, из дана у дан приче су постајале тужније, расположење мрачније.

Ситуација се нагло променила петог дана. Међусобни разговори су престали, а људи су се тихо у микрофон жалили чуварима на своје цимере, оптуживали их за ствари због којих се ишло у Гулаг или једноставно бунцали. 

Десетог дана један од затвореника је изненада скочио и трчао по соби и вриштао док није покидао гласне жице. Кажу да је то трајало више од три сата. Цимери неко време нису никако на то реаговали, а затим је почео да трчи и дерња се и други... Остали су чупали странице књига, натопили их пљувачком и залепили на стакла да их нико не види. Кроз неко време су и микрофони престали да преносе крике или шапат. 

Уследило је неколико дана тишине док није пала одлука да се очисти ваздух у лабораторији и отворе врата. То што су чувари и научници тамо видели било је неописиво: људи су били скоро без коже (кидана је прстима, а не зубима), а према неким верзијама и без унутрашњих органа (притом су сви били живи). Затвореници су молили да им поново пусте гас, јер жудели су за обећеном слободом. Показали су и снагу: заклали су зубима једног чувара. Један од њих је заспао и сместа преминуо. Остале су поубијали.

Пре него су упуцали последњег, упитали су га ко је заправо он, какво је то биће? Тело без коже се осмехнуло и изговорило: „Ми смо ви. Ми смо оно лудило које се крије унутар сваког од вас и жуди да се једном ослободи. Ми смо оно од чега се сваке ноћи кријете у кревету. Ми смо оно што покушавате да неутралишете сном. Ви се од нас кријете у склоништу сна, јер тамо не можемо да вас нађемо.“ 

Страшно, зар не?

Ова је легенда на интернет доспела пре најмање 10 година преко веб сајта CreepyPasta, али оригинални текст се појавио још раније, на једном конкурсу страшних урбаних прича.

Данас налазимо мали милион чланака који се завршавају питањем да ли је све то истина? Е па, нема ни И од истине. И требаће нам још један чланак да бисмо набројали све небулозе. Довољно је ваљда рећи да наука још није чула за постојање гаса који омогућава живот без сна. Или то да човек не може да преживи без коже, и крви, наравно.

„Совјетски експеримент без сна“ је ипак највиралнији садржај CreepypPasta, преузет је 64 030 пута, писао је новинар Гевин Фернандо 2016.

Прича је постала толико популарна да је инспирисала на писање романа, снимање кратког филма (у којем су затворенике Гулага заменили нацистичким ратним злочинцима), а ирски режисер Џон Фарели је снимио психолошки трилер.

Овај текст је део серије текстова под називом „Russia X-Files” коју Russia Beyond посвећује загонеткама, тајнама и аномалијама везаним за Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“