Може ли се Русија сматрати суперсилом?

Руски председник је једном изјавио да су Сједињене Државе једина преостала светска суперсила. „Америка је велика држава. Данас је то вероватно једина супердржава. И ми то прихватамо“, рекао је Путин 2016. године на Санктпетербушком економском форуму.

Неки лидери и политолози, међутим, још увек понекад називају Русију суперсилом: на пример, аустријски канцелар Себастијан Курц је у јулу 2018. назвао самит Путина и Трампа добрим знаком „сарадње двеју суперсила“. Ко је онда у праву, Путин или Курц?

Шта је суперсила?

Савет безбедности УН

Getty Images

Дефиниције се разликују, али већина политолога се слаже да једна суперсила мора имати снажан војни, економски, финансијски, културни и идеолошки утицај, и не само на најближе суседе, већ на читав свет.

„Збигњев Бжежински је веровао да постоје четири неопходна фактора да би држава била суперсила: војни, економски, научно-технолошки и културни“, пише Олег Матвејчев, политолог Високе школе економије у Москви. То има смисла, јер да би утицала на свет (а то је оно што суперсиле раде), држава мора да поседује најмодерније оружје и да има јаку економију, али истовремено и да зачуди свет својим културним и научним успесима. 

Ограничене могућности

Да ли Русија испуњава ове критеријуме? У неким областима Москва је дефинитивно суперсила. Русија, на пример, може да  рачуна на огромне војне капацитете (одбрамбени буџет од 47 милијарди долара, нуклеарни арсенал и позиција друге најјаче оружане снаге на свету).

Политички гледано, улога Русије на међународној сцени је такође импресивна: као стална чланица Савета безбедности УН Русија има право вета. Осим тога, Русија игра важну улогу у европској политици и, захваљујући свом активном положају у сиријском конфликту, такође има велики значај на Блиском истоку. Међутим, економски потенцијал Русије није толико велик као потенцијал Сједињених Држава. Русија се по БДП-у налази на 11. месту у свету па можемо рећи да се економски гледано дефинитивно не ради о суперсили.

Споменуто стање ствари ограничава Русију и у глобалној политици. „Постоји само један параметар који доказује да је Русија глобална сила: обрамбени ресурси. У другим подручјима нисмо толико снажни колико желимо, и искрсава питање која ће бити улога наше земље у 21. веку”, рекао је за Коммерсант Александар Динкин, председник Института за светску економију и међународне односе.

Вашингтон је усамљен на врху

Наравно, није увек било тако. У другој половини 20. века СССР је био снажан конкурент Сједињеним Државама на свим подручјима, од војних до политичких питања, од економије до културе. 

Ричард Никсон и Леонид Брежњев

Getty Images

„Након два разорна светска рата, глобална заједница се нашла у, историјски гледано, стабилном и веома абнормалном стању. Две државе су доминирале светом“, рекао је у интервјуу Фјодор Лукјанов, главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“. Овај биполарни светски поредак је прерастао у Хладни рат. 

„Тада је настао термин 'суперсила', да би се САД и СССР разликовали од такозваних 'велесила' 19. века", додао је Лукјанов. Биле су то Велика Британија, Француска, Немачка, Русија... Али у другој половини 20. века постојале су само две суперсиле. Хладни рат се завршио распадом СССР-а, и премда је Русија наследила највећи део њене имовине (нуклеарни статус и место у СБ УН), „њен утица више није био тако посебан“, рекао је експерт.

Чини се да је Владимир Путин ипак у праву: иако је Русија један од главних играча на међународној сцени, она није суперсила попут САД-а. Да ли ће Америка остати најмоћнија земља на свету или ће изгубити своју круну, као што се догодило са СССР-ом? То ће само време показати, али једно је сигурно - нико на врху не остаје заувек.

Овај чланак је део серије текстова „Зашто Русија..?” у оквиру које одговарамо на популарна питања о Русији.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.