Антон Пампушни из „Балканске међе“: Изненадио ме је тако срдачан однос Срба према нама Русима

Senica.ru: Да ли сте лако научили српски језик?

Антон Пампушни: Лако или не, али научио сам довољно. Ја говорим три језика (руски, немачки, енглески) и ово није први пут да учим страни језик. Помогали су нам стручњаци у правилном изговору. Наравно да није лако. Наш је задатак био да научимо да имитирамо знање језика. А ако ме питате, да ли говорим српски, одговор је – не. Ми смо учили српски језик као песму, као мелодију.

Да ли су руски и српски језици слични?

Кад га први пут чујеш, имаш осећај да ћеш лако разумети Србе, али у стварности је другачије. То да се слични језици лакше уче је илузија, јер постоје речи које су сличне по звучању, али значе нешто сасвим друго. Било је занимљивих ситуација у вези тога. Имао сам сцену на српском са Миленом Радуловић. Пробали смо, изашли на сет и почели да снимамо. Након пет или шест дублова један Србин ми се обраћа на српском, очекујући да ћу да га разумем. Кажем му да га не разумем. „Ма дај, управо си са девојком разговарао на српском“, каже он. 

Какав је на вас утисак оставила Србија? Да ли се може рећи да су Срби и Руси слични?

Први пут сам у Србији и пријатно ме је изненадио тако срдачан однос Срба према нама Русима и према сваком ко говори руски језик. Историја Србије и историја Русије су испреплетене, и Руси су оставили значајан траг у српској култури. Са руским емигрантима у Србију су дошла знања, искуство који су сада изгубљени у Русија, а у Србији су преживели и цене се. Сви вам желе добродошлицу, укусно вас хране. Довољно је рећи да сте из Русије да бисте видели како се код Срба мења израз лица. Сем Београда допало ми се и на Златибору. Ми смо заправо само тамо и били. Прекрасан ваздух, лепа места, било је фантастично. 

Антон Пампушни

У пар речи, зашто треба погледати филм „Балканска међа“? И колико ће тешко бити српској публици да гледа овај филм?

Мислим да не треба гледати, већ треба говорити о томе. Покушали смо да се изразимо преко филма и предлажемо публици да учествује у дискусији. А да би се о томе говорило, треба погледати филм. Тешко ми је да дам оцену са тачке гледишта српске публике. А што се мене тиче, ја бих желео да гледалац дође, погледа и започне са нама неку врсту дијалога. Желео бих да виде оно што смо покушали да урадимо и што би они одобрили. 

Да ли мислите да „Балканска међа“ може да промени нешто у свести европске публике према тим догађајима?

Обични Европљани и европско политичко руководство могу да имају две дијаметралне тачке гледишта. Обични људи нису увек солидарни са званичном политиком и могуће је да велики део разумних људи већ има своје мишљење о томе. Филм нема задатак да мења свест. То је превелик задатак за један филм. А што се тиче политичких кругова у Европи, не верујем да ће они променити своје мишљење. Они имају своје интересе.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!