Да ли у Москви има и вампирских слепих мишева који сисају крв?

Legion Media
На подручју руске престонице почели су да се буде слепи мишеви. Да ли их се треба бојати?

Враћајући се с посла кући, Јелена је тог дана, као и обично, отворила прозор. Њен стан налази се на сунчаној страни и током дана се прилично угреје. Када је угасила светло и пошла на спавање, чула је продоран пискав звук и шуштање. Иако је помно прегледала цео  стан није успела ништа да пронађе. Како су звуци убрзо престали, и она се смирила, али је зато после два дана пронашла мртвог шишмиша иза саксије са палмом. Ван себе, убеђена да је прогоне зли дуси, Јелена је избацила животињу напоље и одмах отишла у цркву да позове свештеника да јој освешта стан. 

Престрављену жену разумели су и многи Московљани који нису религиозни, иако се у граду никада нису срели с летећим мишевима. Ситуација би сада, по мишљењу упућених, могла да се промени.  Због промене климе бројно стање ових животиња би могло да се повећа, па је на лето и сусрет с њима извеснији. „Везано за све топлије време, у Москви се појављују врсте карактеристичне за јужније пределе, као што су слепи мишеви. Спасиоци су недавно покушали да извуку из вентилационог система једног солитера шишмиша“, рекао је први човек одељења за заштиту животне средине руске престонице Антон Кулбачевски у изјави за агенцију Москва. 

Неки слепи мишеви су се већ пробудили

Без обзира на то што о постојању слепих мишева у Москви знају само малобројни, у овом мегалополису одавно живи најмање пет врста поменутих сисара. А неки од њих, како тврде стручњаци, почели су да се буде пре времена. Иначе, у Москви се то обично масовно догађа тек крајем априла, почетком маја, када има довољно инсеката.

Најраспрострањенији је двобојни шишмиш, врста која,  по речима Сергеја Крускопа из Зоолошког музеја Московског државног универзитета, мирно или крајње равнодушно реагује на близину људи. Остали представници овог рода, као што су шумски нетопир, средњи ноћник, смеђи дугоухи љиљак и водени вечерњак много су ређи. „Колико тачно у Москви има ових животиња и да ли њихова популација расте тешко је рећи. Чак и приближне бројке од-до су у великој мери варљиве. Нико се не бави посебно таквим изучавањем“, рекао је Крускоп за портал Russia Beyond.

Биолози хироптеролози који се баве проучавањем слепих мишева кажу да шишмишеви обитавају углавном у великим градским парковима. Тамо имају довољно хране, инсеката и биљака. Дању спавају, а ноћу лете у лов. На подручијима масовне градње раније се нису сретали тако често, међутим у последње време становници многих делова града могли су у предвечерје да примете како крај њих пролећу тамне силуете налик на чиопе.

То су, заправо, слепи мишеви у лову, који јуре ноћне лептире и друге инсекте у време када је за птице сувише мрачно. Зграде изграђене од панела, идеално су уточиште за шишмишеве. Све те празнине у спојевима, простор за одлагање смећа, таванске просторије, иквиваленти су пећинама и прорезима у којима се ове животиње у природи скривају, каже Крускоп.

Да ли ће пити крв?

Неки Московљани, међутим, први пут срећу се са слепим мишевима на потпуно неочекиваним местима. А то је повезано с чињеницом да су шишмишеви с доласком хладних дана пранашли себи неодоговарајуће место за зимски сан.

 Догађа се да ове животиње не изаберу добру „спаваћу собу“. Уколико се рецимо на месту на коме су се стационирали мења температура или има промаје слепи мишеви се буде. Покушавајући да пронађу удобније услове изненада се могу наћи у нечијој канцеларији или кухињи, каже Сергеј Крускоп.

У тим случајевима многим грађанима, па чак и оним оперисаним од предрасуда учини се да су се нашли у филму страве и ужаса. Да ли су слепи мишеви опасни? Да ли уједају? Да ли пију људску крв? Ова питања која распаљују машту постављају жртве у својим постовима на друштвеним мрежама.

Имајући у виду митове у вези са слепим мишевима који вековима царују, као и лошу информисаност о њима, људи се могу схватити. Међутим, не треба се узнемиравати. Московски летећи мишеви не сисају крв. Међу најразличитијим представницима овог реда само неки пију крв животиња и људи, а обитавају у појединим регионима Африке.

Шта да радите уколико ипак нађете слепог миша?

Уколико сте пронашли слепог миша не треба да вас хвата паника или да хватате животињу и негде је носите, кажу стручњаци. Пре свега шишмишеви вас неће напасти, а затим покушавајући да помогнете, можете да нашкодите и њима и себи. Ове животиње имају врло нежне  мембране и крхке кости које се лако могу повредити. Осим тога у стању су да пренесу беснило или вас уједу у страху и самоодбрани.

Зато стручњаци саветују да нехватате голим рукама животиње, већ корситите, рецимо пешкир. А потом слепог миша однесите код стручњака. У московском зоолошком врту постоји центар за њихову рехабилитацију. Овде доспевају слепи мишеви који се из неког разлога пробуде пре времена.

„Треба знати да су све врсте слепих мишева који се могу пронаћи у Москви ушле у црвену књигу угрожених врста. Ове животиње треба штити јер су важан део екосистема, регулишући, у најмању руку популацију инсеката“, каже Олга Ољченко из Центра за рехабилитацију слепих мишева.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“