Пет најсмртоноснијих индустријских и саобраћајних несрећа у СССР-у

Валериј Зуфаров/TASS, Игор Костин/Sputnik
Совјетско руководство је улагало све напоре да заташка ове катастрофе али су оне биле толико ужасне да се истина није могла сакрити.

1. Киштимска катастрофа (1957)

Киштимски инцидент је био нека врста „генералне пробе“ за Чернобиљ. На нуклеарном објекту на Уралу 29. септембра 1957. је дошло до експлозије.

Знак упозорења за зону високе радијације у селу Муслимово.после  контаминирања радијациом у постројењу за прераду нуклеарног горива „Мајак“, 1957. Ова трагедија је позната као Киштимска катастрофа.

Контаминирана је велика територија са преко 270.000 становника. Сви су морали бити евакуисани и заувек су напустили своја огњишта и личне ствари. Сва стока је одмах побијена.

У самој експлозији нико није погинуо, али су стотине цивила, радника прве помоћи и службе за чишћење природне средине примили смртоносне дозе радијације и касније умрли од разних болести.

Совјетски медији су заташкали катастрофу тако што су је окарактерисали као ефекат „Поларне светлости“. Међутим, информација је процурила у иностранство тако да су дански медији писали о овом инциденту. Не улазећи у детаље, они су посумњали да је дошло до хаварије за време совјетских нуклеарних проба.

2. Судар у ваздуху код Дњепродзержинска (1979)

Судар два путничка авиона на небу изнад совјетског украјинског града Дњепродзержинска 11. августа 1979. године била је једна од најсмртоноснијих авионских катастрофа у историји.

На фотографији се виде остаци задњег дела авиона.

Судар су проузроковале грешке контролора лета који су били почетници и усмерили су два авиона Ту-134 у сусрет један другом. У несрећи је изгубило живот 178 путника и чланова посаде.

Као и многе друге катастрофе у Совјетском Савезу, и ова је у почетку била заташкана. Међутим, између осталих је настрадало и 17 играча фудбалског тима „Пахтакор“, што је изазвало велики скандал не само у земљи него и у иностранству.

Два контролора лета су осуђена на 15 година строгог затвора. Један од њих је касније извршио самоубиство.

3. Хаварија брода „Александар Суворов“ (1983)

Туристички брод „Александар Суворов“ је 5. јуна 1983. године пуном брзином упловио у погрешан лук моста преко реке Волге. Тај лук је био сувише низак и није био предвиђен за такве бродове.

Цео горњи део брода је одсечен и срушен, укључујући салу за биоскоп и салу за плес у којима је тада било много људи. Још страшније је било то што је управо у том тренутку преко моста прелазио теретни воз. Поједини вагони су се преврнули тако да су се угаљ и дрва сручили на брод и повећали број жртава.

На броду је било много нерегистрованих путника па је било тешко установити коначан број жртава. Према неким проценама, у овој трагедији је погинуло између 176 и 600 људи.

4. Нуклеарна катастрофа у Чернобиљу (1986)

Чернобиљска катастрофа је најпознатија цивилна нуклеарна катастрофа у историји. Изазвана је експлозијом једног нуклеарног реактора 26. априла 1986. године.

Радиоактивне падавине су прошириле загађење стотинама, па чак и хиљадама километара унаоколо. Радиоактивна киша је падала у Европи и стигла чак до Ирске.

Суседни град Припјат и десетине околних градова и села су толико загађени да су морали бити напуштени и претворени у такозване „градове духова“. У наредним годинама је од болести изазваних овом катастрофом живот изгубило око 4.000 људи.

Необична је чињеница да Чернобиљска зона отуђења има путеве који спадају међу најбоље у источоној Европи. Добри и прави путеви су направљени ради прописног транспорта радиоактивног отпада.

5. Уфимска железничка катастрофа (1989)

Једна од најгорих железничких катастрофа у историји догодила се 4. јуна 1989. године у совјетској републици Башкирији, недалеко од града Уфе.

Из гасовода је цурио гас и почео да се скупља у долини поред железничке пруге. И поред многобројних жалби инжењера возова који су туда пролазили, ништа није учињено како би се решио проблем.

Најзад, када су у долини била два воза дошло је до велике експлозије коју је изазвала цигарета или искра. Избио је огроман пожар у коме су потпуно изгорела 34 вагона. Погинуло је 575 људи, а 623 особе су озбиљно повређене.

Један сведок је записао: „Немогуће је замислити оно што смо ми видели! Дрвеће је горело као џиновске свеће. Тамноцрвени вагони су се димили. Одјекивали су неподношљиви крици бола и ужаса у којима су умирале стотине спаљених људи. Горела је шума, горела је пруга, горели су људи... Права апокалипса...“

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“