Руско-српски „Бесмртни пук“ у Београду: два народа, једна победа (Фотогалерија)

Дмитриј Лане
Ове године Бесмртни пук је прошао кроз 12 српских градова и четврти пут улицама Београда. Погледајте репортажу Russia Beyond.

Поред Споменика парка ослободиоцима Београда није могло да се прође, толико је људи са портретима ратнијх хероја из своје фамилије учествовало у Бесмртном пуку на Дан победе. Падала је хладна киша, али испод разнобојних кишобрана људи су били ведрог расположења, осмехивали се топло и радосно, упознавали се, делили Георгијевске ленте и распитивали се ко је на портрету.

Београђанин Слободан Блануша први пут учествује у шетњи Бесмртног пука: 

„Ово је мој отац и он је заједно са Русима ослобађао Београд. Носилац Партизанске споменице 1941, а у рат је отишао са 22 године. Био је на Сремском фронту, пуно му је тада пријатеља погинуло. Није причао о тим данима, само је рекао да је било гадно. После рата је служио у полицији.“

Било је невероватно посматрати како се Руси и Срби моментално разумеју, говорећи мешавину два језика. Сећања на хероје је ујединило људе. 

Константин Косачов

Рускиња Валерија Љубичић, српска снаја, донела је портрет свог деде:

„Ја сам рођена у Сибиру и дошла сам са својим дедом Василијем Методијевичем. Он је отишао у рат одмах после школе, једва је успео да преда документа у Лењинградски институт. То су они са баком заједно отишли да студирају медицину. Бака је остала у опстади, а он је бранио град и служио као лекар. Он је скоро изгубио вид помажући у операцијама, јер није било довољно струје. Битно да је преживео и после рата се 0женио са баком.“ 

Моторџије које по обичају иду на челу колоне су се спремиле за покрет. Иза њих - оркестар. Дувачи су просипали из труба кишницу, а кишне капи су ударале по нотама покривеним целофаном. Транспарент „Бесмртни пук Србија“ је био широк као Рузвелтова, а носили су га и председник Спољнополитичког одбора руског Савета федерације Константин Косачов, руски амбасадор у Београду Александар Чепурин, српски министри Ненад Поповић, Зоран Ђорђевић и друга званична лица, јер Бесмртни пук у Србији има државну подршку. Оркестар је засвирао марш и људи су кренули улицама, носећи не само портрете, већ и ордење, медаље. 

Београђанка Јелена Вељковић поносно показује фотографије хероја из своје фамилије. 

„На фотографији је мој деда Драгољуб Вељковић, он је се борио на Косову. Ово је споменица његовог брата Драгутина, имам и слику прадеда Васиљка Вељковића, он је прошао је Први Балкански рат, целу Голготу Албаније, био је на пробијању Солунског фронта, и после учествовао у Другом светском рату. Донела сам слику моје бабе која је успела да сачува троје од седморо деце док су ратовали наши мушкарци. Врло сам поносна на моје претке који су се борили против фашизма, а сада морамо и ми опстати у овим тешким временима, када зло поново диже главу.“

Лариса Јурјева живи у Лазаревцу са српским мужем и већ други пут учествује у Бесмртном пуку:

„То је мој деда, Самохвалов Иван Иванович. А други мој деда је учествовао на далекоисточном фронту, али немам његову фотографију. Иван је у рат отишао јако млад, прошао сав рат, преживео и проживео дуг живот. Он никада није био у Србији и ја сада носим његов портрет улицама Београда који су ослобађали Руси, исти такви момци какав је био и он.“

Колона Бесмртног пука се кретала са заставама и фотографијама улицама Београда. Пришао ми је један странац и питао шта се дешава. Објаснила сам му на енглеском, а он је остао у чуду и дуго је ћутке посматрао како пролази колона. Шетња се завршила испред Скупштине где су наступили руски и српски уметници. Тај хладни 9. мај су угрејала срца словенских народа који су огромном ценом извојевали једну херојску победу. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“