Ја волим промене. Радим у банкарском сектору од 1995. године, а 2015. сам одлучила да напустим летонску банку и бавим се самосталном делатношћу, пружајући иностраним инвеститорима консалтинг услуге у области инвестиција. У тој мојој приватној пракси учествовала сам у куповини банке ВТБ у Београду, а руски инвеститор ми је затим предложио да станем на чело банке. Пристала сам јер то су такође промене које волим. Тако сам дошла у Београд.
Без обзира на то што се српски главни град много разликује од Риге, није ми било тешко да се навикнем. Београд ме је одмах прихватио и одмах сам знала да је то град за мене. Даје ми огромну енергију која је већа од свих минуса на које наилазите ту и тамо. Ја сваког дана налазим нешто ново на фасадама и лицима људи кад идем на посао, уживам у балканској топлоти, улива ми енергију ова београдска атмосфера!
Овде се одлично прошеташ када идеш на кафу коју ти скувају у џезви, а ти удишеш тај мирис и жмиркаш на сунцу, уживаш у светлости која ми је тако недостајала у тмурној Риги. У Београду посебно ценим то што већ у фебруару можеш да пијеш кафу на тераси са откопчаном јакном. Будим се са задовољством са првим сунчаним зрацима. Ја сам човек на соларним батеријама и зато ми је у Београду добро.
Долазе ми пријатељи и одлазе фасцинирани Београдом. Београд је за становнике балтичких земаља неоткривена туристичка дестинација. Нема директних летова, постоје потешкоће са визама, али то је перспективно, јер сви који су једном били у Београду одлазе презадовољни. Људи у ЕУ су навикли да проводе викенд у неком од главних градова Европе, а Београд је међу њима прави бисер. Желела бих да постане популаран туристички град.
Са Србима ми је лепо, добро их разумем и осећам. Наравно да се разликују од људи балтичких земаља. Људи са севера су бржи, али навикла сам се и на јужни ритам живота. Овде су други животни приоритети. Али оно што желим да нагласим је образованост Срба! Срби одлично знају енглески језик, чак и старије генерације, због чега закључујем да је у Југославији образовање било на високом нивоу.
Ја сам човек који постиже резултате и од своје екипе очекујем исто. У било ком бизнису сада имате велику конкуренцију и принципе 4К: критичко мишљење, комуникација, кооперација и креативност. Ја покушавам да научим чланове своје екипе тим принципима и да инспиришем људе на постизање резултата. Делим људе на оне који су спремни да се развијају, и оне који нису. Драго ми је што у нашој банци има много колега из прве групе.
У књижарама купујем књиге о српском менталитету, имам већ целу колекцију таквих књига. Засад читам на енглеском, али почела сам самостално да учим и српски. Већ разумем српски језик, препознајем речи и планирам да нађем приватног учитеља.
Српски производи су одлични! Српска кухиња је једноставна и њена вредност је управо у природним намирницама. Таквог укуса сирева, меса, парадајза у ЕУ се већ одавно нико не сећа. Кад сам почела да живим овде зачудило ме је што су јаја жута и укусна. Раније сам их јела само зато што се сматра да су корисна.
Што се мене тиче, просечан Србин ипак једе много меса. Кад водим пријатеље у ресторан шалим се да ћемо јести „месо са месом у месу“. У Скадарлији сам једном видела како носе глинену посуду покривену пире кромпиром. Помислила сам, пире, као моје маме и наручила. Испоставило се да је то кајмак. Било је веома укусно! Уз српску храну ракија иде одлично. А порција за двоје би лако могла да прође као порција за четири особе са нормалним апетитом. Примећујем и да уз све то изобиље Срби некако налазе начин да сачувај одличну спортску фигуру. И трче и играју тенис, али и они који се нередовно баве спортом изгледају одлично. Мислим да је то резултат здраве, природне хране, a не генетички модификоване.
У слободно време кад желим да се ослободим стреса понекад трчим улицама Београда. Поред Калемегдана, поред кеја, преко моста и према Земуну. То је мој омиљени пут, нешто налик на медитацију. Београдске реке ми дају енергију. У Риги сам трчала поред мора, а овде поред Саве и Дунава.
Волим да сликам, али тај процес тражи велику посвећеност. Треба искључити телефон. Боје и платно не можеш да затвориш као лаптоп после рада. И наравно, током пролећа и лета ми се не седи код куће. Сликати је боље зими кад имам више времена, иако је зима у Србији тако кратка, ову последњу нисам ни приметила.
Сваке суботе устанем рано, седнем у ауто и путујем по Србији. Недавно смо били у Сомбору, посетили галерију прекрасног уметника Милана Коњовића. Његове слике су ми дале инспирацију. То је прави српски Ван Гог! Али моја љубав је Суботица. Причала сам са продавцом сладоледа. Њему је било тако чудно шта смо то могли да нађемо у Суботици! А мени се допада тај чудесан град пун зеленила. Допада ми се и Зрењанин, Нови Сад, прелепа Фрушка гора, виногради, цркве, манастири. Одмарам за време тих путовања. Видим и осећам лепоту Србије, њен пулс и темперамент. Са задовољством покажем те лепоте својим пријатељима који долазе да ме посете. И желим да пренесем Србију на платно. Иако се сликарство не може упоредити са правом лепотом коју овде видиш на сваком кораку.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
