Словенски неопаганизам у Русији: Ко се све моли Перуну и Сварожичу?

Андреј Александров/Sputnik

Група људи одевених у етно-стилу окупља се око хрпе сувог грања. „Када се обраћамо боговима, подижемо руке ка небу, али не зато што су богови на небу. Они су у нашим срцима”, каже маг, младић са танком јарећом брадицом и плавом косом, који на својој ручно шивеној кошуљи носи истакнуте соларне симболе. „Ми стојимо на Мајци Земљи и обраћамо се Небеском Оцу, а рукама показујемо од срца према сунцу, куда води наш пут...” Ове речи маг пропраћа римским поздравом.

Тако изгледа делић из једне неопаганске прославе коју организују савремени Руси. „Слава Сварожичу, богу ватре!” - узвикује други маг и сви понављају: „Слава!” Неко лупа у бубањ, док неко други штимује гитару. А хрпа грања нестаје у пламену.

Био је ово ритуал посвећен божанствима ватре (Сварожич) и сунца (Јарило), али ритуал, речи и одећа су произвољно осмишљени. Да ли савремени руски паганизам има бар неке историјске корене или је то само необичан хоби?

Изабрана неколицина

Тренутно у Русији постоји десет званичних паганских религијских организација. Број пагана је иначе висок у регионима као што су Алтајски крај, Јакутија и Република Тува и износи преко 13%. Али тамошњи локални шамански култови немају везе са словенским паганизмом.

Словенски неопаганизам појавио се у Русији 80-их година. Гуруи као Магус Велемудр или Магус Велеслав почели су са организацијом прослава или древних словенских гозби, као што су Масленица, Летња дугодневица и Иван Купала.

Следбеници словенског неопаганизма себе називају „родновери”. Њихова прва званична религијска организација регистрована је 1994. године. Данас се једна од неопаганских најутицајнијих заједница зове Савез словенских општина словенске родне вере. Основана је 1997. године и данас повезује неколико локалних неопаганских група широм Русије, углавном у централним областима.

Али, осим званичне организације, неопагани имају велики број симпатизера и људи просто заинтересованих за паганизам. На највећој руској друштвеној мрежи ВКонтакте постоји група под називом „Словени. Паганизам. Русија” са преко 250 хиљада чланова. Ова страница је већим делом намењена љубитељима словенских древних обичаја. Ту су објаве о мистичним веровањима, словенским принципима живота и тематске слике. Јелисавета Орлова, званични администратор групе, себе сматра паганском верницом, али каже да своју веру углавном практикује сама: „Ритуале не изводим сваки дан, јер имам мали број истомишљеника. С времена на време спроводим јачање моћи са елементима и користим руне за различите сврхе”, каже она.   

Сећање на претке

Владимир Коваљ, историчар и археолог

stupinomuseum.ru

Али на основу којих извора су наопагани реконструисали веровања и ритуале које упражњавају? Владимир Коваљ, доктор историјских наука, шеф одељења за средњовековну археологију на Археолошком институту Руске академије наука, потврђује да су једини извори који говоре о претхришћанском паганизму хронике. „Археолошки подаци о словенском паганизму или не постоје или су под знаком питања. Знамо за ритуале сахрањивања (кремације), али и ту су ствари нејасне”, каже Коваљ, активни археолог. „Источни Словени су пре 988. године без сумње били пагани. Али они нису оставили грандиозне споменике као што је Стоунхенџ.” А какав је проблем са хроникама? Проблем је у томе што су оне настале неколико стотина година после примања хришћанства и што су писане у православним манастирима, па су дефинитивно пристрасне.

Када је питамо за недостатак историјских извора, Јелисавета је сигурна: „Заиста, извори су малобројни, али људи поседују сећање на своје претке и памте неке ствари. Понекад добијамо знаке од виших сила, које се ипак не бих усудила да назовем боговима.”

Копија паганског идола из реке Збруч у Украјини

Виктор Онишченко/Legion Media

Али, да ли су заиста постојали словенски богови? Знамо за најмање једног под именом Перун или Громовник, али ниједно његово светилиште није откривено. Донедавно је Збручки идол, статуа која приказује четири словенска божанства, био најважнији археолошки налаз словенског паганизма, али 2011. године украјински историчари Алексеј Комар и Наталија Хамајко су изнели уверљиве доказе да је ова скулптура фалсификат из 19. века. Анализа камена је показала да је он знатно млађи од 10. века из којег се сматрало да скулптура потиче.

Оскрнављена светилишта

Шкловски идол, један од аутентичних паганских споменика пронађен у Украјини

histmuseum.by

Руска православна црква заступа гледиште које је одлучно против неопаганизма. Раније московски патријарх Алексеј II 2004. године је осудио паганизам, поредећи га са тероризмом. 2014. године московски патријарх Кирил упозорио је на „опасне покушаје да се реконструишу псеудоруска паганска веровања”. Обични хришћани или људи који себе тако називају просто уништавају светилишта неопагана. Јелисавета спомиње људе који цртају графите на Сињем камену који пагани сматрају за култни објекат. 2017. године дрвени идоли у шуми у парку Царицино у Москви су уништени. Спаљени су и исечени секиром. Отада су локални пагани основали групу која је путем интернета прикупила средства за подизање и заштиту нових статуа идола. „Ово светилиште не припада ниједној конфесији!” -  наводи се на званичној страници светилишта. „Ово је светилиште за све људе добре воље који желе да га посете!”

Легендарни „Сињи камен” на обали језера Плешчејево

Месњјакин/Sputnik

Никита, који је чест посетилац неопаганских прослава, каже да се оваква светилишта могу користити за реконструкцију „жртвовања”: „Не постоји уобичајен списак молитви, враџбина или тако нешто. Свештеник држи говор обраћајући се Родним местима, Родној земљи и оближњим објектима природе као што су реке или меморијална места повезана са прецима. Говор саставља сам говорник и нико се не буни, јер сви на прослави имају исти поглед на свет”, каже Никита. „Сам ритуал, на пример, састоји се у сечењу меса које је купљено у продавници церемонијалним ножем и његовом закопавању у земљу. То је дар боговима. Или се убија овца и спаљује на ритуалној ватри.”

Неке неопаганске организације су, међутим, забрањене у Русији и то не из религијских разлога. „Ови људи су често ватрени противници власти. Многи међу њима на савремену Русију гледају са забринутошћу, сматрају да су Јевреји преузели земљу, да је неопходно да се оснује руска национална држава и томе слично”, каже Никита. Православна црква, по њиховом мишљењу, такође је Русима страна. Када Јелисавету питамо о десничарима и њиховим симболима, она каже: „Многи људи се удаље од својих породица и пријатеља, па њихов паганизам не пролази непримећено. Око 50% наших чланова су десничарски оријентисани. И то ствара проблеме, јер нас често пореде са Трећим Рајхом!”

Археолог Владимир Ковал каже да је дошло време да преиспитамо оно што знамо о руској прошлости. „Руска археологија је данас у сложеној фази поновне евалуације некадашњих бајковитих представа о паганизму. Совјетски археолози нису се бавили чињеницама, већ хипотезама заснованим на спекулацијама. Тако да је преиспитивање неопходна фаза историјских истраживања”.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!