„Словенско братство 2019“: Шта је у Србији потресло руске команданте до дубине душе

Полигон Орешац код Вршца налази се међу пољима према граници са Румунијом. По пешчаним бреговима обраслим пожутелом травом трчкарају текунице. У сенци стражарске куле српски војници разговарају са препланулим руским командантом.

„Сутра одлазите?” - питам га. Он се осмехује: „У гостима је лепо, али код куће још лепше. Врућина је код вас. Сад би ми пријао тањир хладне окрошке [врста руске хладне чорбе - прим. ред.]”

На полигону се налазе три бетонска пута који воде у „јазбину терориста”, где према сценарију држе таоце. Задатак припадника десантних јединица је да их спасу. На ивици шуме око полигона положај су заузели снајперисти.

Ми се договарамо како да се сцена сними. „Нека сниматељ трчи за тенком и снима!” - предлажем ја. „Може”, слажу се српски специјалци. „Само нека не извирује, јер ће се пуцати бојевом муницијом!” Сниматељ добија шлем, слушалице против буке и наочаре за сунце. Руски војници, када чују да хоћемо да пошаљемо сниматеља у „окршај”, сумњичаво се осмехују. „Неће моћи да трчи за тенком, биће пребрзо.” На крају се договарамо да он седне у оклопни „хамер” са српским војницима.

Тада сам премрла. У трави се појављује црни пас који трчи право према снајперистима. Одједном губим интересовање за судбину нашег сниматеља и бринем се за куче. Команданти се смеју: „Биће за вечеру свежих пљескавица!” Пас ипак одлази својим путем. Српски војници послужују колеге јаком домаћом кафом. 

Тада на полигон стижу генерали Наумец и Талијан. Вежбе почињу. Сниматељ се смешта у возило. „Па, јесте ли се опростили од човека?” - нашали се један од Срба. „Имајте у виду да је то један од најбољих сниматеља на Балкану!” - кажем ја. „Значи, снаћи ће се!” - одговара шаљиви Србин. 

По бетонским путевима на полигон стижу борбена десантна возила БМД-2 са заставама трију земаља. Мрвећи бетон при окретању, возила са гусеницама прикључују се противничким снагама. „И како би нас он стигао?”- смеје се руски командант. „Стварно, нема шансе”, одговарам, гледајући у облак прашине. Изненада испред нас једна за другом експлодирају мине, које симулирају ваздушни напад и артиљеријску паљбу. Црни дим покрива полигон. Пуцају снајперисти. Око нас све пламти и грми.

У даљини траје битка у којој учествује десетак возила војне технике. Док специјалци ослобађају таоце, у нашој близини војници раде на деминирању. Прилазе возила са деминерима из којих излазе војници са два пса. Осетивши псе, текунице се разбеже. Немачки и белгијски овчар откривају мине, које деминери неутралишу, користећи специјалног робота. Робот  дуго нишани, а затим изненада активира мину. Додуше, све експлозије и пуцњеви за мене су изненадни, поскакујем и трзам се од сваког јачег звука, осврћући се око себе.

За то време специјалци трију земаља савладали су непријатеља и у част победе запалили димне бомбе беле, плаве и црвене боје. „Ура! Победа!” - радујем се. Тробојни дим се подиже у небо.  

Генерали устају од стола и одлазе на полигон, где су постројени учесници вежби. Данас је у вежби учествовало око стотину људи. 

Специјалци у прашини, гарежи и пепелу поздрављају Наумеца и Талијана. Генерал-мајор Алексеј Наумец свакоме стеже руку и захваљује се на служби. Изгледа да је веома задовољан како су његови војници извели задатак. „Браво, момци!” - каже поносно. Српским деминерима генерал-мајор каже: „У Русији имамо виц: деминер у животу греши два пута. Први пут када бира професију, а други пут кад се жени!” 

У српском строју се посебно издваја плавокоса девојка. А руски строј ме изненађује разноврсним саставом. Ту су и плећати Калмици, и плавооки Словени са прћастим носевима, и тамнопути Татари. Из читаве огромне земље у специјалце примају само најбоље. По овим лицима можете схватити како је огромна и разноврсна Русија, земља у којој живи толико различитих нација. 

Вежбе су завршене. Наш сниматељ, који је „преживео у боју”, снимио је како Срби руском генерал-мајору поклањају мајицу и флашу ракије. Предајући Наумецу огромну флашу ракије, Мирослав Талијан се нашалио да је то флашица за случај да га заболи зуб. Српски бригадни генерал је са задовољством још једном истакао да у „Словенском братству” учествује елита три војске и да то „нису смо браћа по крви и оружју, него и људи највиших моралних квалитета, који се суочавају са најтежим изазовима међународног тероризма”. Генерал-мајор Алексеј Наумец се захвалио Србији на срдачности и гостопримству. И заиста, ових неколико дана много смо разговарали са руским командантима и сви они рекли су једно те исто: „Ови људи су нас потресли до дубине душе! Срби су невероватно добри и срдачни!” Можемо слободно рећи да је то био главни утисак руских војника.   

Следеће вежбе „Словенско братство” одржаће се у Белорусији и, као и увек, то неће бити само војни маневри, него и сусрет добрих пријатеља, који су заједно прошли кроз ватру и воду.