Неки нови клинци на „крнтијама“: Зашто је руска омладина од старих „Лада“ направила култ

Николај Шевченко
За чланове „Борбене класике“, тјунирана крнтија није средство за учешће у саобраћају него стил живота.

Раном зором аутомобили марке „Жигули“ крећу се федералним ауто-путем из Москве у правцу запада. Пљушти киша. Предњи ветробран се изнутра замагљује, а споља брисачи лоше раде тако да видљивост није баш најбоља. Возачи спуштају бочна стакла, извирују напоље излажући се крупним капима кише и додају гас. Испред њих је тркачка стаза Moscow Raceways и скуп чланова покрета „Борбена класика“.

„Борбена класика“ је незванично друштво љубитеља аутомобила „таз“ (тако Руси у шали називају производе АвтоВАЗ-а, шалећи се на рачун њиховог квалитета – „таз“ је на руском „лавор“).

Власници аутомобила „Жигули“ свих модела од 01 до 07 окупљају се у истоимене групе на инернету и „потписују се“ на асфалту у престоници и по регионима. А једном годишње се састају на договореном месту да се мало друже. 29. јуна 2019. су љубитељи „таза“ заузели тркачку стазу у Подмосковљу.

Тинејџери на „крнтијама“

Гледаоци пролазе касу и ходнике спортског објекта и излазе на огроман простор препун аутомобила „Жигули“.

Под конац се у редове паркирала читава руска „борбена класика“, почев од зарђалих раздрнданих „таљига“ па све до нестварно тјунираних „жигова“ са полираном сјајном каросеријом.

Као да сви „Жигули“ после смрти доспевају на ово место. Додуше, некима се то заиста дешава.

„Један деда је имао ‘Жигули‘ 13 година, а онда је умро. После његове смрти ауто је три године стајао у гаражи. Кад је постављен оглас за продају, купио сам га за 60.000 рубаља. Имао сам тада 18 година“, прича 21-годишњи Јевгениј Гарков.

Јевгениј Гарков

На слет „Борбене класике“ Јевгениј је допутовао из Нове Москве. После куповине је уложио велики новац у своју „петицу“. „Потпуно сам прерадио предње вешање, наместио сам споне, амортизере и опруге, ставио мотор од Ниве и додао му бранике, фарове, брисаче и све остало што се могло поставити од 1982. па наовамо“, радосно прича власник. Он је израчунао да је у тјунинг свог „таза“ уложио више него што кошта сам ауто.

Већина учесника фестивала није старија од 20 година. Лепота „борбене класике“ је у томе што чак и средњошколац може приуштити себи такав ауто. Често су тинејџери спремни на све само да добију омиљени „лавор“.

Сергеј Јакушин из Рјазања је своју прву „петицу“ купио са 13 година. „Имао сам PlayStation конзолу и продао је за 30.000 рубаља. Тата је предложио да за тај новац купимо ауто за дрифт по снегу“, каже Сергеј, који данас има већ 17 година.

Сергеј Јакушин

У међувремену је успео да прода своју прву „петицу“ и да купи „седмицу“ за 35.000. Чекала су га и капитална улагања, што је неизбежно када је реч о „борбеној класици“.

„Раставили смо га до основних металних делова, све што треба смо заварили, офарбали и две године смо монтирали потребне делове. Ставили смо ново вешање, нови мотор од „Приоре“ са 150 кс, клипове, осовине и ауспух. Унутрашњост смо преуредили тако да изгледа као спортски ауто. У прву вожњу смо кренули 30. децембра 2018. године“, прича Сергеј са поносом.

Он је у свој „таз“ већ уложио 300.000 рубаља, али зато ауто изгледа врло атрактивно. Засада Серјожа „потписује“ по снегу и мокром асфалту у Рјазању и зазире од саобраћајне полиције, а планира да „већ овог лета склопи прави ауто за дрифтовање“.

Новац није битан

Чиме руски „тазови“ толико привлаче младе људе кад су спремни да у њихов тјунинг уложе несразмерно велике суме новца? Одговор: за многе је „борбена класика“ заправо стил живота.

Јевгениј Славев

„Чим сам га видео схватио сам да је то мој ауто“, каже 26-годишњи Јевгениј Славев из Иванова за своју „Копејку“. За младиће рођене у 21. веку врхунац блаженства је тјунирани „таз“, док њихови старији и имућнији истомишљеници праве од овог хобија бизнис.

Један од таквих предузетника је и 33-годишњи Алексеј. Он прилагођава старе аутомобиле у својој гаражи и уједно прави сопствену колекцију модела „Жигули“. Алексеј је на скуп „борбене класике“ стигао на „четворци“ са воланом на десној страни, у енглеском маниру. Код куће има још седам личних „тазова“.

33-годишњи Алексеј

„То је веома скупо задовољство. Као деца. Ако имаш децу немаш аутомобиле, ако имаш аутомобиле немаш децу“, објашњава Алексеј и глади браду.

Овог предузетника за „Жигули“ везује носталгија. Он је одрастао возећи такве аутомобиле по граду. „Иначе возим Тојоту“, смеје се он.

Најскупљи аутомобил у његовој колекцији је Жигули 2102 из 1974. године. Алексеј сматра да тај ауто вреди пола милиона рубаља.

Па ипак, љубитељи „тазова“ не цене своју „борбену класику“ због новца.

„Често ме у граду заустављају људи који возе Range Rover и Toyota Land Cruiser и нуде ми огроман новац за мој Жигули. Ја им увек кажем: ’Момак, ако хоћеш овакав ауто, направи га сам’“.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“