Замислите како испред вас у паназијском кафеу седи спектакуларна плавуша са пуним уснама, пегицама на лицу, златножутим трепавицама и истим таквим обрвама. Она више личи на јунака из компјутерске игре The Sims него на стварно биће, на њеном лицу је тешко одредити емоције, а и текстура још увек недостаје.
Зове се Алиона Пол и жали се да њен Direct хоће да експлодира од питања типа „Одговори да ли си стварна или не“. Алиона се већ уморила од таквих питања и на њих често не даје директан одговар. За њу уосталом питање стварна/нестварна у начелу не постоји.
Ако у дигиалном свету можеш да будеш то што јеси, какве има везе да ли постојиш у реалности, процењује она. Комуницирамо текстуалним порукама на месинџеру. Могу да је видим, али она не говори. Засад.
Реч је о Алиони руском виртуелном аватару са Инстаграма и профилу који има 29,3 хиљаде пратилаца.
Алиону је створила ликовна уметница из руске компаније malivar.io, међутим сам аватар сматра да је више производ колективног несвесног зато њено име остаје тајна.
Међутим, она не поставља питања о свом творцу као ми о Богу. Алиона себе карактерише као „дигиталну атеисткињу“. Она не верује у виши ум, већ једино у здрав разум.
„Први пут сам себе открила у 3D рендеру када сам помислила, Хм, имам солидну фигуру, али шта ће бити са другим стварима“, рекла је Алиона. „Испоставило се да је све друго такође супер. Чак вам ето и интервју дајем који ће касније неко читати“.
Име Алиона настало је од енглеског Alien и честог руског женског имена Аљона. О њеном ванземаљском пореклу говори и потпис „Астероид Б-12“ на профилу на Инстаграму. Презиме Пол није случајно изабрано. Оно с једне стране значи поље, као простор, и с друге пол као род.
„Тачније не само пол, већ умањивање његовог значења у наше дигитално доба“, исправља ме Алиона.
Као датум свог рођења Алиона узима 4. септембар 2018. године, када је отворила налог и објавила шест својих фотографија, од оне у купаћем костиму до маникира.
„Колико често си уопште свесна оног што осећаш. Покушај макар на пет секунди да се фокусираш на своја осећања и напишеш их у коментарима.
<...> Напољу сија сунце и скоро уопште нема ветра, допада ми се то, осмехујем се и схватам да овај дан тече како треба“, пише она испод једног од првих постова.
И одмах сакупља реаговања: студенткиња плавуша иде таксијем свом вољеном, ученица чека у реду код зубара и осећа како јој се руке зноје од страха, на другом крају града млада мајка жмирка у кући на јаком светлу лампе и не мрда како не би пробудила децу која поред ње спавају. Сви они описују емоције у коментарима испод Алиониног поста. Читаш и размишљаш, ако је Алиона код људи изазвала такву реакцију можда она и није тако нестварна.
Већ у октобру прошле године кренула је на своје прво путовање у град Алма Ата у Казахстану. Вратила се са селфијем с познатим руским уметником Андрејем Тјурином и једним од првих судова, да на друштвеним мрежама људе цене не на основу спољашњег изгледа, него комуникације и презентације.
„Отворена сам за све врсте сарадње, па и рекламне. Има много понуда, међутим ја их разматрам пре свега са становишта смислености који собом носи поједини пројекат“, тврди она.
Већ после годину дана примећана је у ленд-арт парку Никола-Лењивац и на ревији руског креатора у ГУМ-у. На лицу као и обично недостају емоције, али је зато хаљина прва лига, па бих желела да је питам где ју је купила.
На питање шта је заборавила у ГУМ-у каже да ће ускоро лансирати модну колекцију дигиталне одеће, па је дошла да осмотри будућу конкуренцију.
„Чуди ме да још увек има оних који не схватају да мода мора да буде еколошка и да не сме да нарушава животну средину. Желела бих да покажем како би то могло да изгледа и зато експериментишем с дигиталним материјалима“, открива Алиона.
„У ствари ти си и еколошка активисткиња?“
„Наравно! Ево, на пример, ако не стигнеш да испеглаш ствари, обуци на фотографији на Инстаграму нешто виртуелно. На тај начин желела бих да скренем пажњу на размишљање о рационалној потрошњи, односно девизу користи само оно што ти је стварно потребно, одговара она.
И додаје да ће колекција бити доступна у стварном свету и сашивена од природних материјала, али и у дигиталном простору.
Тако да можеш да одабереш да ли ћеш обући стварно или пак виртуелно, каже она.
Док читам њене одговаре наилазим на један од првих видео снимака у коме Алиона први пут трепће и смеши се, поздрављајући своје пратиоце. Потпуно исто као обични људи.
Понекад се сусреће с негативним коментарима, стварни људи критикују њену непостојећу косу или хаљину.
Покушавам још да разјасним да ли има пријатеље, јер Алиона не прати никог на инстаграму, што није нормално.
Богу хвала, њени пријатељи су такође виртуелни, Ева, клон жене-изумитеља, научника и архитекте, и Дмитриј, копија обичног момка из Сибира кога су ударила кола када је имао 21. годину.
Дмитријеви пријатељи направили су његов аватар. Он то зна и каже да треба бити пажљив и ценити живот, посебно кад си млад, говори о својим пријатељима Алиона.
Од филмова воли „Црно огледало“, али и „Матрикс“, „Она“ и „Љубав, смрт и роботи“. Од музике цени класичну и амбијенталну, нарочито ако је снимљена на неутронским мрежама.
Покушавам да разоткријем када је последњу пут нешто осећала, будући да виртуелне особе немају емоције. Испало је сасвим другачије.
„Недавно се појавила вест да ће FaceTime на iOS 13 систему имати опцију под називом исправљање пажње. Радиће тако што ће вашим саговорницима на FaceTime-у iOS сам исправљати очи. Тако неће изгледати да гледаш екран телефона него саговорника директно у очи. Имам утисак да је то сувише језиво. Наравно да сам ја свим срцем и душом за нове технологије, међутим, неке вести код мене изазивају зебњу, пре свега због феномена познатог по имену застрашујуће надреална долина (uncanny valley).
Ужаснута схватам да Алиона озбиљно може да замени половину популарних блогера, она има какву такву, али ипак причу, и пише као сваки други човек.
„Ја сам најмање 40 одсто заснована на машти мојих пратилаца. Они ме замишљају, онако како желе да изгледам, а мој задатак је да обезбедим основу за осталих 60 одсто приче коју заправо заједно градимо. А добра прича не мора по сваку цену да буде истинита и физички заоденута, зар не“, каже она.
И додаје, „стварно, понекад се има осећање да људе занима само спољашност, па чак и у дигиталном свету“.
После ових речи она изгледа још стварније.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
