Ово место је Путинов дом.
Имање се налази на западу Московске области недалеко од престонице. Ова локација у Одинцовском рејону није државна тајна и лако се може наћи преко Google maps.
Ново-Огарјово је Путинова званична резиденција од 2000. Мада руски председник није власник имања, оно је за њега дом, с обзиром да је он ту остао да живи и док је био премијер Русије од 2008. до 2012. године. По руском закону сваки бивши председник може да изабере резиденцију која ће му бити дата на доживотно коришћење. Када је 2008. године напустио дужност председника, Путин је за своју резиденцију изабрао Ново-Огарјово.
Главно здање на имању подигнуто је у 19. веку по налогу брата цара Александра III, великог кнеза Сергеја Александровича. Касније је коришћено као резиденција у којој је совјетска власт дочекивала стране делегације.
За разлику од Беле куће, Ново-Огарјово је затворено за јавност. Али, у овој једночасовној емисији имате прилику да завирите у унутрашњост виле. У 38. минуту и 16. секунди материјала можете чак видети шта се налази у Путиновом фрижидеру.
Московски Кремљ је главна званична резиденција сваког руског председника.
Председникова канцеларија налази се у Сенатском дворцу Кремља. То је историјско здање подигнуто по наређењу Катарине Велике. Радови на њему трајали су од 1776. до 1787.
Председничка канцеларија налази се у центру северног крила зграде. За разлику од америчког председничког кабинета, канцеларија руског председника је правоугаона. Прозори се налазе с леве стране председниковог стола, а не иза њега, као у Овалној соби Беле куће. Председников сто се такође разликује од оног у Белој кући: поседује продужетак у предњем делу, где руски председник одржава састанке један на један са државним званичницима. Зидови кабинета покривени су панелима од храстовог дрвета, а плафон красе орнаменти и два велика лустера.
На столу је неколико телефонских уређаја који су део безбедног комуникационог система руског председника.
Међутим, за разлику од америчког председника који живи у Белој кући, Путин не живи у Кремљу. Наравно, увек може да сврати у своју канцеларију хеликоптером или колима.
Ово је једина резиденција која званично припада Путину као пуноправном власнику. Ради се о стану од 77 метара квадратних, који је изузетно скроман за једног председника. Мало се зна о томе како стан изгледа, не зна се чак ни оквирна адреса. Само информација о његовој величини указује на то да се ради о двособном или трособном стану у стамбеној згради негде у Русији. Највероватније у Санкт Петербургу, где је Путин одрастао.
Председник Путин такође поседује гаражу од 18 квадратних метара.
Путинова адреса у Москви објављена у медијима је Академика Зелинског бр. 6. Стан има 153,7 квадратних метара. Био је додељен Путину на коришћење када је постао премијер за време Бориса Јељцина 90-их. Иако се не зна на ком спрату се стан налази, доступно је неколико фотографија његовог ентеријера.
Осим главне резиденције, председник Путин има више резиденција широм Русије. Једна од најпознатијих је Бочаров Ручеј у Сочију.
Градња ове виле је почела на иницијативу Климента Ворошилова, народног комесара СССР-а за војску и морнарицу за време Јосифа Стаљина, а завршена је 1955. године. Ову државну дачу често су посећивали совјетски лидери Хрушчов и Брежњев. У савременој Русији, Бочаров Ручеј је постао летња резиденција руског председника и једина државна дача на обали Црног мора.
Путин се овде 2008. године састао са америчким председником Џорџом В. Бушом, а 2018. године на истом месту је са цвећем дочекао немачку канцеларку Ангелу Меркел.
Још једна званична резиденција налази се у Новгородској области. Позната је под три имена: Валдај, Ужин и Долгије Бороди.
Ова резиденција првобитно је планирана као Стаљинова дача, али совјетски лидер је сматрао да је сувише небезбедна. Наиме, 30-их година резиденција је била једна грађевина на малом полуострву, окружена густом шумом и имала је само један излазни пут према централном делу копна.
Ипак, резиденција Валдај завршена је 80-их. Први председник Русије Борис Јељцин волео је овде да долази на пецање. Када га је Путин наследио на положају председника, такође је стекао право да користи ову резиденцију.
У једној од кућа можете чак одсести и провести неколико ноћи, али не у самом председничком здању. То ће вас коштати само око 800 долара (50 000 рубаља) за минимални аранжман од два ноћења.
Дворац који је некад припадао царској породици Романов налази се на обали Финског залива, само 20 километара од центра Санкт Петербурга.
Првобитно га је замислио Петар Велики као царску резиденцију која би надмашила славу Версаја. Касније је ту живео велики кнез Константин Павлович.
У совјетско доба на имању, које је било познато као Конгресни дворац и које је тешко оштећено у Другом светском рату, смештени су ђаци Арктичке средње школе. После распада СССР-а зграда је полако пропадала све до почетка 2000-их, када је Председништво започело велику рестаурацију имања.
Мада Путин овде не живи, локација се често користи за званичне догађаје. Константиновски дворац је био домаћин сусрета Г-8 2006. године и Г-20 2013. године.
Ова резиденција руског председника у Калињинграду подигнута је на месту где се некада налазила резиденција првог канцелара Немачког царства Ота фон Бизмарка.
За време Другог светског рата ту су биле бараке немачког Ратног ваздухопловства (Луфтвафе). Званична резиденција у данашњем облику подигнута је тек 2001. године. Отворио ју је тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев.
Иако резиденција званично припада канцеларији председника, у њој су боравили само премијер Дмитриј Медведев и министар спољних послова Сергеј Лавров.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
