Да ли руска апликација FaceApp, кoja је преплашила америчког сенатора, злоупотребљава личне податке?

Сергеј Пјатаков/Sputnik; FaceApp
Апликација која мења узраст и пол људи претворила се прво у флешмоб, да би затим искрсло питање да ли се можда ради о крађи личних података стотина милиона корисника?

Ко је измислио FaceApp?

За могућност да пре времена завирите у будућност и сазнате како ћете изгледати у старости одговоран је Јарослав Гончаров, дипломац факултета математике и механике Универзитета у Санкт Петербургу.

Пре него је створио FaceApp Гончаров је био технички директор SPB Software, компаније за апликације и игре на паметним телефонима. 2011. SPB Software је за 38 милиона долара купила руска интернет компанија „Јандекс“, а две године касније Јарослав напушта „Јандекс“ да би основао лабораторију Wireless Lab, такође специјализовану на апликације за мобилне телефоне.

Први познатији пројекат Wireless Lab је управо FaceApp. Апликација је у AppStore-у од краја јануара 2017. Од фебруара већ постоји Android верзија, а у априлу исте године FaceApp заузима прво место међу апликацијама у Америци, Великој Британиј и другим земљама.   

Шта све може да уради FaceApp? 

Пре свега 0д човека на фотографији може да направи старију или млађу особу, па и да промени пол или да дода осмех на лицу.  

Апликација уме да промени боју косе, да нашминка или да залепи браду и бркове. Постојао је такозвани hot mode филтер, али корисници су се пожалили да им кожа постаје светлија, да личе на Европљане, па су филтер уклонили, а компаније се јавно извинила.

У августу 2017. FaceApp је понудио и „етнички“ филтер, који мења расну припадност. 

Гончаров је и тај филтер морао да уклони пошто су га оптужили за расизам.

Зашто су се одједном сви сетили ове апликације у јулу 2019?  

На то питање није лако одговорити. Један од фактора је сигурно квалитет које су фотографије добиле са новом верзијом апликације.

Најпопуларнији је филтер за старење. На друштвеним мрежама се појавио хештег #faceappchallenge, и само на инстаграму тренутно можемо наћи 76,6 хиљада фотографија као одговор на овај изазов.   

Једна корисница се чак сетила да девојчицу са омота познате руске чоколаде „Аљонка“ претвори у баку.

Филтер су почеле да користе и руске јавне личности. Једна од првих била је ТВ водитељка и кандидаткиња на минулим председничким изборима Ксенија Собчак.

Управо је она објавила фотографије председника Путина, премијера Медведева и портпарола руског председника Пескова у поодмаклим годинама.

Хабибу Нурмагомедову ни у старости изгледа нико неће смети да изађе на мегдан! 

Можда само Спајдермен 2099. године.

Без „Игре престола“ наравно ништа не пролази:

А један графички дизајнер из Марока се сетио како да искористи FaceApp за рекламу креме Nivea.

Да ли FaceApp краде ваше личне податке?

Иза апликације која је на први поглед осмишљена за забаву крије се и мрачна страна, тврде сада амерички политичари. Можемо само претпоставити да су то схватили чим су сазнали да апликација долази из Русије. 

Сенатор из редова Демократске странке Чак Шумер позвао је ФБИ и Савезну трговинску комисију да спроведу истрагу. 

„Вирална апликација за паметне телефоне захтева потпун и неповратак приступ личним фотографијама и подацима, што може узроковати ризик по националну безбедност и приватност милиона америчких грађана“, пише Шумер у писму директору ФБИ и председнику Савезне трговинске комисије (FTC). 

Због свега овог, творци апликације одлучили су данас да се огласе и одговоре на највеће бриге корисника, па кажу:

1. Највећи део обраде фотографије FaceApp обавља у облаку. Аплоудујемо само фотографију коју је корисник одабрао. Никада не пребацујемо друге фотографије.

2. Већина слика се брише са наших сервера у року од 48 сати након подизања.

3. Прихватамо све захтеве за брисањем података са наших сервера. Наш тим за подршку је тренутно затрпан послом, али ти захтеви су приоритет. 

4. Све функције апликације су доступне без логовања. Због тога 99 одсто корисника се не улогује на FaceApp и ми немамо податке којим бисмо могли да идентификујемо особу.  

5. Податке корисника не делимо и не продајемо трећим лицима. 

6. Иако је наш тим за развој и истраживање у Русији, подаци корисника се не шаљу у ову земљу.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“