Руска певачица којој је Србија украла срце: „Кад певам српске песме враћам се својим коренима“

„За протекли период научила сам пуно српских песама. Ђурђевдан, Тамо далеко, Одакле си, селе, и многе друге српске мелодије које воле и у Русији. Имам их за више од једног албума. Пре две године сам на концерту од сат и по певала само српске песме. Било је то поводом Дана Србије на међународном православном сајму. Нисам само певала, већ и причала о Србији, о својим утисцима и емоцијама које ми дају српске песме. Публика је била очарана! Срби који су слушали тај концерт су ме буквално затрпали поклонима у знак захвалности. Дали су ми скоро све што су себи купили на том сајму. Зато могу да кажем да сам сигурна да ће се публици у Србији такође допасти моје извођење“, говори Олга Масаљска. 

Олгин глас на сцени је час тихи жубор шумског потока врелим летњим даном, час вихор, пролећни ветар са Таре. И понекад је тешко поверовати да ова крхка лепотица са плетеницом има у себи толико снаге. 

Страдања цара Лазара, мирис ђурђевка, горке сузе српских девојака, туга српских витезова за завичајем – Олга зна како да пренесе слушаоца у опевано време. 

„Први пут сам допутовала у Србију пре пет година и о Србији ништа нисам знала. Дошла сам, видела ову земљу и људе и заљубила се. Ма шта заљубила  - изгубила сам главу! После тог путовања сам буквално летела на крилима у Москви, толико ми је пуно енергије Србија дала.“ 

Други пут се бојала да путовање неће тако добро проћи као прво. Али тај други боравак је био још бољи, топлији, приснији! „У Србији се време и простор некако рашире. За један дан се толико тога догоди, иако никуд не журиш. А у Москви је све обратно.

Кад сам упознала Србију, стекла сам утисак да се живот заувек променио, да се у њему појавило још нешто веома важно. Одмах сам почела да учим Видовдан. Енергија српских песама, њихов компликован ритам, посебна култура звука, све то ми служи као инспирација. Ја буквално видим те српске планине, те јунаке, као да сам са њима у том тренутку“, каже певачица. 

Олга додаје да она не копира стил српских песама и да се труди да дода нешто своје, из дубине руског срца. Чини се да је та словенска енерија толико својствена нашим народима да Олгу већ доживљавају као Српкињу. 

„Нешто се подударило са српском музиком“, каже уметница. „Ја волим тај стваралачки полет, заборављам на све када певам српске песме. Сама плачем и преживљавам бол и трагедију које је доживео православни српски народ“, признаје Олга. 

„Пробе за концерт нису лаке. На концерту радим све да публика осети емоције које сам доживела на проби. То је веома тежак процес. Неке песме је чак страшно певати. Морам буквално прво сама да се исплачем да би на концерту плакала публика. И што боље знам песму, то ми је теже да се зауставим. Понекад мислим, сад ћу да отпевам само отприлике, а сутра ћу да наставим како треба. Али не могу да се зауставим до поноћи! На проби могу и по тридесет пута да отпевам једну песму. Осећам да се са мном дешава нешто одвећ искрено. Као да се враћам својим коренима.“

Своју прву песму на српском Видовдан Олга је отпевала пре пет година на фестивалу „Снажни духом“, зато је ово за њу својеврсни јубилеј. Нестрпљиво чека септембар кад ће поново посетити Србију и поделити са публиком емоције које је сакупила у међувремену. 

„Пукни, зоро је песма о повратку. То је загрљај, то је срећа што си жив. Управо са таквим емоцијама долазим у Србију. Враћам се као у свој родни крај!“

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!