„Јесте ли ви шпијун“, „Говорите ли руски“ и друга глупа питања која западњаци постављају Русима

Александар Кислов
Да ли неки Рус ради за обавештајну службу – то најчешће интересује странце. И не само то. Шта мисли о Путину, зна ли енглески, зна ли руски... Сваки руски емигрант на Западу после извесног времена добија оспице кад чује слично питање.

Новинар Тим Кирби из САД живи у Русији преко 10 година. Недавно је писао о свим глупим питањима која Руси задају њему, али ево, испоставља се да и Руси на Западу имају сличан проблем – морају да одговарају на стотине глупих питања која им западњаци врло често постављају. Одабрали смо неколико најтипичнијих.

Јесте ли ви шпијун?

Наша читатељка Рита Нурулина живи у Аустралији. Она каже да тамо има исти проблем као и Кирби у Русији. „Одакле сте? Зашто сте се преселили у Аустралију? Говорите ли руски?“ (Ово је убедљиво најсмешније питање досада. Јесте, дошла сам из Русије и говорим са руским нагласком, шта је ту чудно?)“. Није проблем да се то пита пар пута, али за протеклих 12 година она се наслушала једних истих, на први поглед безазлених, а у ствари расистичких шала за које људи мисле да су смешне. „Пијеш ли вотку?, питају ме. Најсмешније ми је кад питају јесам ли шпијунка. Бла-бла-бла...“

„Ако си Рускиња онда си вероватно шпијунка. То они овде мисле“, потврђује Марија Григорјан, руска новинарка која живи у Хрватској. А ако сте још и руска новинарка, онда нема сумње! Навикла сам да ме пријатељи и сродници по мужу зову „наша девојка из КГБ-а“ или „руска шпијунка“. Не љутим се јер су у холивудским филмовима рђави момци увек Руси по националности!“

Одакле сте?

Иља Чистилин живи у Канади. Њему често постављају следеће питање: „Ви говорите са страним нагласком. Одакле сте?“ Он понекад у шали тражи од саговорника да погоди. И онда почне нагађање. „Да није Француска? (иначе, то је најчешћа претпоставка) Или можда Италија? Енглеска? Португалија? Финска? Швајцарска? Аустралија?“ Иља често покушава да усмери саговорника према истоку. „Да није Пољска“... „Није, још источније“... „Онда Шведска?“... „Не, још источније... Највећа земља на свету“... „Аух, не знам баш добро географију!“... Тек тада Иља обично каже одакле је.

Тим Кирби тврди да већина Руса има некакве далеке рођаке који су се некада давно одселили у САД („син брата од тетке мога стрица живи у Њујорку!“) и из неког разлога сматрају да он то треба да зна. Руси имају слично искуство на Западу. „Хеј, па и ја имам руске крви! Моја прапрабаба се доселила из Пољске!“ Шта рећи а не заплакати?

Ксенија Кирилова живи сада у Хонгконгу. Каже да тамо њу нико ништа не пита... Али за десет година колико је живела у САД добро је научила цео спектар глупих питања као што је ово: „Из које сте земље у Русији?“ Или ово: „Сигурно сте из Сибира! Хоћете ли да отворимо замрзивач (или фрижидер)?

Како сте научили енглески?

Маша Стамблер је одрасла у САД. Кад саговорник сазна да је Рускиња, прва ствар за коју пита је: „Како тако добро говориш енглески, без нагласка?“ Истина је да Руси који су одрасли у Русији већином не говоре енглески баш најбоље (а овде је објашњено зашто је тако), а људи мисле да то важи и за некога попут Маше, која је одрасла и школовала се изван Русије. Боље би било да је питају како то да није заборавила руски језик!

Чекајте, па и то се дешава! Ксенија из Хонгконга каже да су јој једном у САД поставили питање уме ли да говори руски... No comment, што би се рекло.

Колико често одлазите кући, па то је тако далеко?

Додатне часове из географије треба давати и Белгијанцима, а не само Канађанима. Јулија живи у Белгији и каже да јој свако мало неко постави питање: „Колико често одлазиш кући?“ Људи се стварно брину што јој је „кућа“ тако далеко. Вероватно најпре треба да путује возом, па после чамцем и на крају псећом запрегом (!). (Авион из Брисела до Москве лети око 3,5 часа; ради поређења, лет до Мадрида траје преко два сата).

Са друге стране, већина Американаца зна да је Русија одвојена од САД океаном и Европом (или само океаном, зависи са које стране се гледа). С обзиром да је тако, неки Американци мисле да Руси који живе у Америци немају појма шта се дешава у њиховој рођеној земљи... „Једном су неки Американци питали мог стрица зна ли он да се СССР распао... Мислили су да он, пошто живи у иностранству, није сазнао тај ’детаљ’!“, смеје се Маша која је одрасла у САД.

Јел’ у Русији увек пада снег?

„У иностранству ме људи увек питају да ли је у Русији стварно тако хладно“, каже Маша. „Ја онда стрпљиво морам да им објашњавам да није и да ми такође имамо вруће (а понекад и много вруће) лето! Још смешније је било што су Руси, док сам живела у Аустралији, били убеђени да ја тамо све време сурфујем и да је тамо лето током целе године... А понегде у Аустралији (посебно у Мелбурну) зими падне и снег, исто као у Русији, а лети је јако сунце и температуре су високе!“

Јулија из Белгије додаје да се људи чуде што она не воли хладноћу. „Зар ти осећаш хладноћу? Па ти си Рускиња!“ А у ствари је у Белгији клима влажнија и њој је све време хладно.

Чекај, зар ти не волиш вотку? А шта ради Путин?

Сваки Рус се љутне кад странци пију па дигну чашу да наздраве и кажу „на здоровје“. Тако они демонстрирају своје „знање“ руског језика. Сазнајте зашто тај израз љути Русе.

Јулија прича како људи, кад сазнају да је Рускиња, углавном питају: „Шта мислите о Путину?“ И чуде се кад сазнају да она не воли вотку.

„Јел’ ви стварно пијете вотку сваки дан?“ Василина Гриценко живи у Аустрији и често мора да одговара на то „питање“.

Ма људи, бре, каква вотка?! Зар ви стварно мислите да Руси непрекидно пију вотку сваки дан? Једу ли Американци хамбургере за доручак, ручак и вечеру? Добро, јесте... Ми не избегавамо вотку, као што и неки Американци не држе дијету. Ево баш малопре, док смо прикупљали питања која странци постављају Русима, потегнули смо неколико пута вотку, а узгред смо мало помазили нашег припитомљеног медведа!

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“