„Мама, наш авион се срушио, ја сам жив”, овим речима је у 6:25 ујутро Наталију Жабицку пробудио њен син Иља.
А онда је објаснио да зове са туђег телефона, јер је свој изгубио приликом удара авиона о земљу.
„Схватила сам да је под дејством адреналина, јер он иначе толико не говори”, смеје се Наталија. „И схватила сам да су, чим он о томе говори, сви остали такође живи.”
Иља има 14 година. Летео је за Симферопољ у саставу мале групе деце у пратњи одраслих. Када је авион почео да пада, Иља је видео како се мушкарац поред њега склупчао. Он је учинио исто и јаче притегао појас. Затим је схватио да треба што пре да изађе из авиона како не би доспео у гужву и то је успео да учини међу првима. Дечак се ударио у леђа, која га боле кад се сагиње.
„Прегледао га је лекар и није ништа опасно”, каже Наталија. „Али врло је могуће да постоји нека микроповреда."
Тренутно се Иља са осталом децом из групе налази на аеродрому и чека да добије ручни пртљаг. До Крима ће вероватно пут наставити возом.
„Рекао ми је: Мама, ја се сад сигурно више нећу возити авионом”, каже Наталија. Тако су реаговала и остала деца, а нека чак кажу: „Ништа нам не треба, хвала, напутовали смо се.”
„Када сам схватио да падамо, помислио сам да ћемо умрети и расплакао сам се”, рекао је Иља мами.
Он је рођен у септембру, а Наталија ће сада 15. август славити као други рођендан сина.
„Када наши пилоти професионално реагују и упркос свим проблемима са техником људи остају живи, то је најважније”, каже она.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
