„Мама, наш авион се срушио, ја сам жив”, овим речима је у 6:25 ујутро Наталију Жабицку пробудио њен син Иља.
А онда је објаснио да зове са туђег телефона, јер је свој изгубио приликом удара авиона о земљу.
„Схватила сам да је под дејством адреналина, јер он иначе толико не говори”, смеје се Наталија. „И схватила сам да су, чим он о томе говори, сви остали такође живи.”
Иља има 14 година. Летео је за Симферопољ у саставу мале групе деце у пратњи одраслих. Када је авион почео да пада, Иља је видео како се мушкарац поред њега склупчао. Он је учинио исто и јаче притегао појас. Затим је схватио да треба што пре да изађе из авиона како не би доспео у гужву и то је успео да учини међу првима. Дечак се ударио у леђа, која га боле кад се сагиње.
„Прегледао га је лекар и није ништа опасно”, каже Наталија. „Али врло је могуће да постоји нека микроповреда."
Тренутно се Иља са осталом децом из групе налази на аеродрому и чека да добије ручни пртљаг. До Крима ће вероватно пут наставити возом.
„Рекао ми је: Мама, ја се сад сигурно више нећу возити авионом”, каже Наталија. Тако су реаговала и остала деца, а нека чак кажу: „Ништа нам не треба, хвала, напутовали смо се.”
„Када сам схватио да падамо, помислио сам да ћемо умрети и расплакао сам се”, рекао је Иља мами.
Он је рођен у септембру, а Наталија ће сада 15. август славити као други рођендан сина.
„Када наши пилоти професионално реагују и упркос свим проблемима са техником људи остају живи, то је најважније”, каже она.