Руски кушет вагони: Чаша меда иште чашу жучи

Живот
АЛЕКСАНДРА ГУЗЕВА
Ко хоће боље да разуме загонетну руску душу, или бар да се приближи том циљу, обавезно мора да се провоза руском железницом, и то у кушет вагону ноћне линије.

Грађане Русије је 2018. године растужила вест да њихови возови могу остати без кушет вагона. Али то неће бити скоро. Компанија РЖД („Руске железнице“) планира да тек 2025. године обустави куповину таквих вагона, што значи да ће путници бар још пар деценија моћи да уживају у старим добрим кушетима.

Кушет вагони су се појавили још у царско доба. Пре њих су коришћени вагони без купеа и нумерисаних места. На руском се кушет каже „плацкарта“, а то потиче од немачке речи „Platz“, што значи „место“. Путник је у таквом вагону имао своје место које се додатно плаћало.

Купе је у оно време могао себи приуштити само имућан човек, али су зато релативно јефтини били кушет вагони најниже, треће класе. Уместо затворених купеа са вратима овакви вагони имају само преграде и „нише“ са 4 попречне полице, а у пролазу су монтиране још по две полице на расклапање.

Те полице су до 1960-их биле дрвене и зато се често користио назив „тврди вагони“. Од средине шездесетих се тапацирају, па су знатно мекше. Данас се у кушет колима за свако спаваће место добијају и додатни мадраци (а ако се доплати, онда и постељина).

Вагони су неколико пута модификовани – промењени су им габарити, облик и количина спаваћих места. Производила их је фабрика Лењинградски Вагонмаш (она је направила и прве вагоне за метро), као и Тверска фабрика вагона.

Чаша жучи

„Мој воз је требало да стигне у 8 ујутру, па сам мислила да ћу се баш лепо наспавати уз клопарање точкова. Али у 6 сати у вагону искључише светло, а домаћица вагона поче да пролази и виче „устајање“ и „враћање постељине“. Хтедох да игноришем то, али се сетих да пола сата пре доласка у станицу почиње санитарна зона и сви тоалети се затварају“, сећа се Марија (50 година) свог путовања из Петербурга у Москву 2009. године.

Санитарна зона је заиста најнепријатнија ствар у путовању руским возом. Тоалети и лавабои са водом нису доступни на прилазу коначном одредишту, али и већим градовима успут, да се не прљају шине и не шири непријатан мирис.

Сада већина возова има биотоалете и овај проблем више не постоји, али сви добро памте како је било раније!

„Никада нећу заборавити сав ужас кушета... Пробијаш се ноћу до свога места кроз вагон као кроз трње, тј. кроз кроз гомилу ногу... А на ногама чарапе... Некима су бушне, а некима се ’осећају’... Осим тога, неко обавезно хрче тако да одјекује цео вагон“ – тако је своје путовање кушетом описала Јелена (42), која се неисказано радује што сада на југ може релативно јефтино да путује авионом уместо да се два дана и две ноћи труцка у возу Санкт-Петербург – Адлер.

Чаша меда

„Често смо са школом [пре 15-20 година] путовали кушетом на екскурзије. Тада се чинило да се брзо стигне – за само једну ноћ смо већ у Петербургу, Великом Новгороду или Пскову. А за 12 сати смо у Кијеву. Авиони су нам изгледали као невиђени луксуз“, прича Московљанин Јевгениј (30).

Поред прихватљиве цене главна предност кушета је што нема врата. Ако путујете сами можда ћете се безбедније осећати у таквом простору него у затвореном купеу, где могу да вам се „заломе“ крајње непредвидљиви сапутници.

Ако путујете са великом групом, и утолико пре са децом, онда је кушет убедљиво најбоље решење. У њему свакога видите! Додуше, у том случају се други путници можда неће много обрадовати вама. Узгред, ноћу је забрањена галама. У возу увек дежура полицијска патрола, па можете платити и казну, или чак бити приморани да напустите воз на првој станици.

Раније је постојао проблем са вентилацијом – није било загушљиво само ако је отворен прозор. Али онда је путницима на горњим лежајевима увек дувало. Најмање среће су имали они који добију место где је излаз за случај опасности, јер се ту прозор није отварао. Искусни путници су знали да треба избегавати одељке бр. 3 и 6. Срећом, данас су возови већином климатизовани.

Поврх свега, у возу можете неочекивано упознати врло занимљиве људе и чути невероватне животне приче. Руси воле да отворе душу случајном сапутнику кога више никада у животу неће срести.

Случајеви на путовањима кушет вагоном

„Док сам био студент обишао сам целу Русију возом, тј. све градове у којима је играо фудбалски клуб Спартак! А пошто се није имало новца, друг и ја смо често прибегавали лукавству – правили смо се да некога испраћамо, па смо тако улазили у вагон пре него што крене и онда се скривали у њему. Он се крио на трећој полици, а ја испод доњег лежаја. Осталим путницима је то најчешће било смешно и нису се бунили. Излазили смо из скровишта када домаћица вагона провери све карте. Само једном смо ухваћени и тада смо морали потплатити домаћицу вагона да нас не пријави“, прича Константин (41).

Данас то већ није изводљиво, јер је простор за пртљаг испод доњег лежаја подељен преградом тако да би се евентуално могло сакрити само мало дете.

Са трећом полицом је ситуација много занимљивија. Дешавало се да се пробудите ноћу, а тамо на врху, на уској тврдој полици за пртљаг угледате неку сувоњаву прилику. Сада је то већ ретка појава, али ипак има и таквих случајева. На пример, ако редован војник мора хитно да се прекомандује а нема карата за једини воз који саобраћа у том правцу, људи се сналазе тако што се „склупчају“ на трећој полици.

Кад смо већ код војске, посебно је забавно путовати са „џомбама“ које се враћају кући са одслужења војног рока. О доживљајима са таквих путовања се испредају легенде. Истина, сада војни рок траје само годину дана па можда повратак кући и не изазива тако бурне емоције, али раније, после две године проведене у касарни под строгим надзором старешина, „џомбе“ су обележавале повратак у „цивилство“ необузданим пијанством, виком, тучама и изазивањем обичних путника.

Савети за лагодније путовање кушетом