Зашто су Руси опседнути семенкама сунцокрета?

Ирина Баранова
Сунцокретове семенке су у Русији постале нека врста националног наркотика, иако им порекло није руско. Грицка их и стар и млад, и свако се притом обавезно намршти, као што је и ред.

Кад Рус отвори паковање семенки сунцокрета, више се не може зауставити док их све не поједе. Можда ви нисте велики поклоник ове ситне закуске или чак презирете људе који то непрекидно једу (јер многи сматрају да је то разонода нижих друштвених слојева), али ако и сами почнете да их грицкате ни ви се нећете зауставити док не докрајчите последњу семенку. Свуда унаоколо по поду ће бити црне љускице, мало ће вас бити срамота због тога, али ћете све у свему ипак бити задовољни.

Сви мисле да ми Руси највише волимо вотку, али су заправо семенке главни извор нашег уживања. И нема везе да ли је неко млади хулиган („гопник”) или стари универзитетски професор – сви воле сунцокретове семенке. Како се десило да ове семенке постану толико популарне у Русији? И зашто није могуће зауставити се кад човек једном почне да их грицка?

Сунцокрет осваја Русију

Сунцокрет је у Русију донео Петар Велики (1682-1725), као и многе друге ствари, попут европског начина одевања, фризуре и бонтона. Првобитно је ова биљка гајена у Америци, а затим су је Европљани донели у Стари свет. Када ју је видео у Холандији, Петар је схватио да ће тако леп цвет одлично изгледати на пространим зеленим пољима Русије.

У оно време је сунцокрет третиран као украсна биљка али се ситуација променила у 19. веку. Један сељак из Вороњешке области (480 км јужно од Москве) направио је 1829. пресу помоћу које је цедио уље из сунцокретовог семена. То је био пун погодак! Испоставило се да је сунцокретово уље јефтиније од других биљних уља и зато је крајем 19. века оно постало најпопуларније уље у Русији. Али Руси већ тада нису користили сунцокретове семенке само за добијање уља, него су их и јели (печене, наравно). И јели су их у огромним количинама.

Из села у град

У почетку се употреба сунцокретовог семена у исхрани третирала као примитивно губљење времена. То су углавном радили сељаци. Они су, уосталом, и гајили сунцокрет. Племићи су на то гледали са висине, отприлике као да стока жваће неку сумњиву храну. Али са развојем железнице почетком 20. века и изградњом пруга широм Русије све више бивших сељака је долазило да живи у великим градовима. Они су са собом доносили и семенке сунцокрета. Тај процес је посебно био интензиван током револуције 1917. године.

После пада монархије често су се могли видети наоружани бољшевици, дојучерашње обичне гоље, како шпартају улицама Москве или Санкт Петербурга, грицкају омиљене семенке и пљују љуске на све стране. Јасно је било да сада они имају оружје и да су они главни. Та слика је постала део свакодневице и озбиљно је иритирала старомодну руску интелигенцију.

Недостатак лепих манира?

Руски навијачи за време пријатељске утакмице репрезентација Русије и Костарике.

На пример, чувени писац Михаил Булгаков овако је описао претерану руску опсесију семенкама сунцокрета: „За мене ће рај настати у истом оном тренутку када у Москви нестану семенке. Врло је могуће да сам ја неки изрод и не разумем узвишени значај тог чисто националног производа... Али је врло могуће и да су семенке гнусна појава која прети да нас затрпа својим слинавим љускама“.

Исти такав однос се примећује и у наше време. Као и у совјетско доба, и данас су семенке сунцокрета популарне, али и некада је било, а и данас је потпуно неумесно грицкати их на улици и испљувавати љуске. Није то ништа чудно, јер нико не воли да се у његовом окружењу прави ђубре. Али исто тако нема ничег лошег у томе што неко ужива код куће грицкајући сунцокретове семенке. Па чак и напољу, под условом да не просипа љуске.

Империја сунцокрета

Љубав коју Руси гаје према сунцокретовим семенкама доказана је и статистички. Истраживања показују да је Русија по производњи сунцокрета на другом месту у свету. На првом је Украјина (обе земље су културу гајења сунцокрета наследиле од Руске империје и СССР-а). Према прогнози Министарства пољопривреде САД, требало би да 2018. и 2019. године Русија производи 12,7 милиона тона годишње.

Све је то јасно, али зашто Руси баш толико воле да грицкају семенке? Психолог Олга Ужве каже за портал The Village: „Пре свега, то је монотони, аутоматски процес... Људима то може служити као средство против стреса. Друго, конзумирање семенки сунцокрета може бити добра варијанта за здраву исхрану [јер су семенке нискокалоричне]... И треће, битно је и друштво, наравно! Помоћу семенки је лакше комуницирати са људима: нема непријатних пауза и људи осећају међусобну везу јер раде исту ствар. Ако се све то има у виду, онда је јасно зашто је скоро немогуће зауставити се кад почнете са грицкањем“. Жива истина – потврдиће вам сваки Рус.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“