Зашто возови у московском метроу иду на 90 секунди?

Московски метро спада међу најлепше на свету. Старе станице, украшене мермером, скулптурама и рељефима, подсећају на дворане у неком царском дворцу. Али Московљани га не воле само због лепоте. То је најпоузданије и најбезбедније саобраћајно средство у руској престоници. Ујутро и увече, када се аутобуси и аутомобили једва крећу кроз улице закрчене саобраћајем, милиони путника опуштено се возе под земљом и обављају своје послове по целом граду.

Колико често иду возови у московском метроу?

Московски метро дневно у просеку користи 8,5 милиона путника. У време саобраћајног шпица у јутарњим и вечерњим часовима возови полазе на сваких 90 секунди. У преостало време дана иду на свака три минута. Мада, постоји једна линија на којој су поласци нешто ређи. То је деоница од станице „Александровски сад” до станице „Международнаја”, али њу обично користи мањи број људи.

Узгред, током дана у метроу се могу видети не само путнички, него и службени возови. Они на станици успоравају кретање, али не отварају врата и у њихове вагоне се не може ући. Најчешће се тако возови пребацују на други депо, на пример, због поправке или фарбања. А неки возови контролишу пруге. На пример, по Арбатско-покровској и Фиљевској линији иде воз „Синергија” који процењује стање пруге, тунела и опреме.

Докад ради метро у Москви?

Већина станица метроа отворена је од 5:30 ујутро до један сат после поноћи, а неке станице као што су „Сокол” и „Аеропорт” отварају се већ у 5:20. Последњи возови полазе са крајњих станица свих линија у 1:03 после поноћи. Тако да метро фактички превози путнике до два сата ноћи.

Зашто сат на перону показује када је претходни воз отишао?

Ако сте икад били у московском метроу, сигурно сте приметили огромни дигитални сат изнад улаза у тунел. Он показује московско време и време протекло од одласка претходног воза. Многи се питају зашто је потребно то да знамо. Али одговор је једноставан. Тај сат уопште није за путнике, него за машиновође и назива се „интервалометар”.

„Углавном сви возови иду строго по реду вожње, али у време шпица овај ред вожње се мало ремети, па се полазак возова одређује помоћу овог сата”, каже машиновођа 2. класе Антон Хлинин. „Када воз оде, тај сат показује 0:0”.

Екрани који показују колико је времена остало до доласка следећег воза у Москви се налазе само на неким линијама и то однедавно.

Зашто се возови заустављају у тунелима?

Ујутро и увече, када у метроу има много путника, возови се понекад заустављају у тунелу, чекајући свој ред. „На једној линији се истовремено нађе и по двадесетак возова, а ако воз који иде испред касни са поласком, онда се заустављају и возови који иду иза њега”, објашњава Вадим Калугин, машиновођа 1. класе. Машиновође су увек спремне за неочекиване ситуације, каже он. На пример, путници који касне често се одлучују да уђу у вагон док се врата већ затварају и машиновођа онда мора опет да их отвори, одлажући полазак воза.

А шта се у метроу дешава током ноћи?

„Многи мисле да се метро затвара у један сат после поноћи, да чувар ставља катанац и иде кући”, каже Антон Хлинин.

Али, у ствари, метро ради нон-стоп.” Возови ноћ проводе или у депоу или на станицама. Машиновође у то време имају паузу да кратко одспавају, једно 2-3 сата у соби за одмор. „Ноћне смене машиновођа почињу увече, последња вожња нам се завршава у 2:30 ноћу и до 5 сати ујутро спавамо у соби за одмор”, објашњава машиновођа 1. класе Ворку Бедасо. „Ту је увек неко дежуран, одспаваш, узмеш чај и погачицу и идеш да радиш. Организам се навикне и чак устајемо без будилника.”

Док возови стоје, на линијама раде мајстори за поправку. Они проверавају склопове и прегледају пруге. У то време се станице перу и сређују. А у пет ујутро враћају се машиновође и припремају за превоз путника. Они раде до око пола седам, када долази дневна смена.

Колико зарађују машиновође у метроу?

Да бисте возили електрични воз, морате имати способност самоконтроле и брзог реаговања у ванредним ситуацијама. Зато је и плата машиновође знатно виша од просечних московских примања. Док се будући машиновођа обучава, он шест и по месеци добија стипендију у износу од 30.000 рубаља (500 долара). Још три месеца стажира са искусним наставником, а на крају обуке добија статус помоћника. „Истина, многи не заврше обуку. Остају само они најупорнији”, каже Вадим Калугин.

Надаље све зависи од самог кандидата: ако настави непрекидно да се усавршава и да полаже испите, онда постаје машиновођа без класе, а затим добија 3. класу, затим 2. класу и на крају прву. Највиша класа је инструктор-машиновођа. Сви испити за добијање вишег звања су тешки, али утичу на висину зараде. На пример, машиновођа 3. класе добија око 80 хиљада рубаља (1300 долара), а машиновођа 1. класе до 120 хиљада (2.000 долара).

Данас су све машиновође мушкарци, али у совјетско доба жене су често управљале возовима у метроу. Једна од њих, Наталија Корнијенко, 30 година је возила возове на Сокољническој линији. Данас већина жена у метроу ради у служби за организацију саобраћања возова.