Ова Рускиња преко друштвених мрежа популаризује живот на селу (ФОТО)

Nadya Artes
Како је креативна директорка заменила посао у Санкт Петербургу за заједнички живот на селу.

Надежда Артес, 28, била је директор развоја пројеката у архитектонском бироу, живела је у самом центру Санкт Петербурга и волела бучне журке.

„Мислила сам да се само овде живи, у Петербургу: овде где људи возе скупа кола, излазе у фенси клубове, а лепе девојке шетају на високим штиклама. Желела сам тако да живим”, каже Надежда. „Али у једном тренутку сам се запитала шта ћу оставити иза себе и нисам могла на то да одговорим. Осетила сам да сам запала у кризу.”

2017. године доживела је саобраћајну несрећу на ауто-путу. „Неким чудом сам преживела. Изашла сам из аута, позвала канцеларију и рекла да се нећу вратити.”

„Онда сам се сетила свог детињства на селу, где ми је све изгледало тако стварно, тако важно и схватила сам да уопште не познајем данашњи живот на селу. Зато сам одлучила да посетим различита села и упознам се са њима.”

Најпре је само путовала и посматрала како живе људи у различитим регионима. Али затим јој је синула идеја да у сеоској средини развије неки социјални пројекат. У Ивановској области се укључила у пројекат унапређења главног трга, затим је провела шест месеци у Суздаљу, који је део чувеног Златног прстена. Тамо је радила на развоју концепта локалне фарме.

Пре 18 месеци судбина ју је довела у село Пеники, сат времена вожње од Санкт Петербурга. Док се шетала са својим пријатељима, видела је одвратно ђубриште и одлучила да организује чишћење.

Како би у посао укључила волонтере из града, Надежда је замолила популарног фотографа из Санкт Петербурга да сними креативне фотографије са њом и њеним пријатељима у купаћим костимима и са сеоским пејзажем у позадини. Фотографије су привукле велику пажњу на друштвеним мрежама, а затим инспирисале и локалне мештане да се прикључе чишћењу, што је постало редовна активност. „Сада такође помажемо у чишћењу шуме, разврставању отпада и све што можемо односимо у рециклажни центар.”

Онда је почела нове пројекте у истој регији. На пример, у локалном културном центрује организовала „Сеоски центар за предавања”. „Недавно су дошле архитекте и одржале радионицу за децу, један учитељ је одржао курс брзог читања, затим је доктор говорио о превенцији можданог удара. Теме су различите. И сва предавања су потпуно бесплатна!”

Село Пеники има око 1500 становника. Међутим, већина њих су стари људи. Неки од њих некада су радили у совхозу (совјетска државна фарма), који је затворен, док су други били запослени у фабрици за прераду рибе у Финском заливу. Млади долазе само да проведу лето са породицом.

У почетку су мештани бити неповерљиви према Надеждиној креативности. „Било је веома тешко преговарати са становницима села и сеоском администрацијом, али на крају људи су поверовали да радимо добре ствари.” Сада свакодневно контактирају: „На путу до продавнице сретнете пола села. Ми овде не комуницирамо преко порука и мрежа, све је офлајн и стварно.” Па ипак, Надежда води веома популаран блог под називом „Село моје” на Инстаграму, где пише о својим иницијативама.

Заједно са локалним мештанима Надежда је решила да обнови производњу јагодичастог воћа. Она је пројекту приступила на савремен начин: снимила је видео са фармерима и покренула кампању прикупљања средстава преко друштвених мрежа и интернета.

За само две недеље сакупили су новац потребан за куповину садница: 100.000 рубаља (3.000 долара). „Надам се да ћемо следеће године продати прву туру нашег џема и пастила [врста воћног желеа], на пример, у нашем локалном музеју”, каже Надежда. „Желим да људи схвате да је село потребно.”

У почетку је на село долазила викендом, али на лето је одлучила да се трајно пресели у Пеники. Живи у кући код рођака свог момка и управо траже да купе сопствену кућу у комшилуку у којој ће организовати живот у стилу „коливинга”, што је на западу веома популаран концепт. „Многи становници града желе да напусте градове, а ми желимо да овде понудимо неку врсту заједничког становања које је усмерено на различите пројекте и ради на развоју села.”

Сада у град одлази само да се види са пријатељима или због посла. И даље је фриленс контент менаџер, јер сеоски пројекти још увек нису профитабилни. Али не планира на напусти село.

„Побегла сам са села, али сам му се вратила. Наравно, сваки пут морам да се бавим стамбеним проблемима. Често имамо проблема са струјом, интернетом, купатилом и слично. Али сам спремна да се са тим изборим, јер видим више позитивних страна у сеоском животу!”

Прочитаjте jош! Руска девојка са села на Инстаграму се подсмева градском животу и сакупља милионе прегледа

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“