Како се Русија на Арктику проширила за пет нових острва?

Јуриј Смитјук/ТАСС
Русија је „повећала“ територију на  Арктику захваљујући глобалном отопљавању, а по свему судећи, ово се неће зауставити на пет острва.

Испоставља се да се нове територије у 21. веку не морају освајати или куповати (поздрав, Трампе). Оне ће се саме „припојити“ некој земљи, само треба сачекати да се отопи лед.  

Управо то се догодило у Карском мору, када се недалеко од западне обале архипелага Нова земља, у заливу Визе појавило пет нових острва која се раније вероватно нису видела због ледника који их је покривао. Али лед се мало отопио и нова територија је уочена. 
Маркирана су још 2016. године, али ради званичне потврде требало је послати на Арктик експедицију у којој се налазе научници хидрографи. На то су потрошене наредне три године. И тек сада острва су званично ушла у састав Русије. Из Северне флоте Русије, која је организоала експедицију, речено је да „површина објеката варира између 900 и 54,5 хиљада квадратних километара“. Они су детаљно описани и фотографисани.

Чује се да су их открили ђаци док су проучавали снимке из космоса. Да ли је то истина?

То није тачно. Ових пет острва први је 2016. године уочио инжењер службе за океанографска мерења Северне флоте (његово име се не наводи), а затим крајем 2016. године студенткиња Марина Макарова која је анализирали сателитске снимке арктичког залива Визе у свом дипломском раду.

Ђаци су, иначе, стварно открили неколико руских острва, и то на истом подручју, само у близини северне обале.Четрнаестогодишњи Артјом Макаренко и петнаестогодишња Валерија Сајенко из Подмосковља запазили су нове територије док су посматрали снимке из космоса (они су чланови омладинске истраживачке групе при „Роскосмосу“). Своје прво острво ови тинејџери открили су 2016-те, а друго 2018. године.

Ученици су последњих година снимке проналазили у отвореним изворима, а то су углавном били подаци Европске космичке агенције и „Роскосмоса“. Они су их скидали и упоређивали са ранијом ситуацијом, резолуција снимака омогућава да се виде обриси ледника и обалских линија.

Када бисмо видели како се глечер пење на неку избочину, почињали смо да га пратимо. После неког времена он се повлачио, брдо би се оголило, и формирало посебно острво, рекао је Макаренко.

 Хоће ли сада још много острва „нићи“ у Русији?

Много и не само острва. Јер све иде томе у прилог. Само у периоду од 2001. до 2015. године ледници Нове земље почели су да се топе двоструко брже него у времену од 1959. до 2001. године. Зато се обалска линија овог подручја стално прати (овога пута не чине то само ђаци).

Рецимо, захваљујући таквом даљинском мониторингу у периоду од 2015. до 2018. године пронађено је 30 нових острва, ртова и залива.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“