Сибирски научници са Државног универерзитета у Томску који су радили на реализацији пројекта Руског научног фонда открили су у арктичкој зони Јамало-Ненецког аутономног округа на местима активног отапања пермафроста оазе високопродуктивних екосистема, саопштила је служба за односе са јавношћу ове високошколске установе. Научници су подручја са повећаном биолошком продуктивношћу биљног света у почетку проучавали само у језерима која су пресушила.
Међутим, ускоро у близини села Сејах открили смо земунице између којих су се налазила плитка језера покривена бујном вегетацијом, с максималним приносом траве већим него у исушеним језерима, рекао је старији научни сарадник универзитетске лабораторије БиоГеоКлим Сергеј Лајко.
Државни универзитет у Томску
Како се наводи подземни лед био је поремећен када је ту копано ради експлоатације песка. Временом је нарушени пермафрост у процесу отапања почео да снабдева тло минералима који су се налазили у дубоким слојевима што је обогатило земљу. Слој маховине и лишајева који се слегао и плодна земља допринели су активном расту семена житарица и зељастих биљака које су по тундри разносили ветар и животиње, а у оазама су се појавили камилица, маслачци, поларни мак, неколико врста пелена, житарица, шаша, врба и др.
Научници су поред тога уверени да локалне оазе нису тако страшне како би се могло учинити, јер се арктичко растиње формирало под сталним утицајем умерених поремећаја, везано за фауну мамута, и локална флора је томе добро прилагођена. Штавише, откривени феномен говори о томе да се чак и у условима кратког вегетационог периода који износи око два месеца, могу добити богати приноси траве и жбуња и користити за сточну храну, наглашавају научници.
По њихових речима такви поремећаји могу да подстакну не само ширење биљног света него и да диверсификују фауну, па није искључено да ће се наредних година у арктичкој зони појавити животиње које у тој области иначе не обитавају.