Зашто Руси избегавају разговоре о сексу? Истраживање једног Американца

„Руси не говоре о сексу, али чим се светла угасе, подивљају у кревету.“ Управо сам то чуо од пријатеља приликом једне дуге шетње Санкт Петербургом.

Та ме мисао пратила месецима. Некако се није догодило да са Русима водим разговоре о сексу и имао сам утисак да је то што сам чуо од пријатеља жива истина. Онда сам питао пријатељицу, зашто Руси никад не говоре о сексу. А она се само насмејала: „О чему то Руси никад не говоре? Човек који ти је то рекао је последња будала. Мора да је мушко“.

„Јесте.“

„Јасно кaо дан“, каже она. „Руси се ни по чему не разликују у причама о сексу. Па ево, пре неки дан сам причала са другарицама о томе како наше мачке имају обичај да нам легну на стомак док мастурбирамо.“

„Лажеш? Признајем да то чујем први пут.“

Она слеже раменима и каже: „Ти си мушко. Није да мушкарци уопште не говоре о сексу, али они не говоре о финесама, настраностима, фетишима, неуспесима.“

Тематика ме је баш заинтересовала па сам наставио да испитујем своје познанике Русе да ли се у њиховој земљи говори о сексу. Први човек кога сам питао ми је рекао: „Углавном не. Познату изреку да у СССР није било секса понаваља и наша и неке нове генерације.“

Зар у Совјетском Савезу није било секса? И то чујем први пут! Распитао сам се у вези те изреке и сазнао да је непотпуна. До краја звучи овако: „Ми у Совјетском Савезу не знамо шта је секс, ми водимо љубав“. То је био одговор западном маркетингу препуном секса. Другим речима, „ми знамо шта је секс, али га не рекламирамо“.

Али вратимо се нашој теми: да ли Руси говоре о сексу и једноставно не претерују? Да ли мушкарци и жене различито доживљавају те приче, или се Руси у том погледу ни по чему не разликују? Питао сам своје руске читаоце шта о томе мисле и добио разноврсне одговоре. 

Све је то борба полова 

Legion Media

Моја колегиница Нађа и Санкт Петербурга каже: „Скоро сам била у проводу са својим колегиницама. Била сам једна од последњих које су остале у бару док су мостови били подигнути, пиле смо пиво. Завршиле смо дружење разговорима о сексуалном животу, о новим позама, секс играчкама итд.“

Онда се Нађа сама понудила да пита свог мужа како стоје ствари код супротног пола: „Рекао ми је да се мушкарци често шале на тему секса, посебно аналног (ех, мушкарци!), али скоро никад не воде озбиљан, значајан разговор о свом сексуалном животу.“

Та разлика између полова је заинтересовала и саму Нађу која је предложила своју теорију: „Мушкарци око тридесете су још увек несигурни да би отворено говорили о сексу. То могу бити само шале, јер они се боје да ће од таквих разговора страдати њихов мушки его.“ 

„Руски мушкарци су другачији“, помислио сам ја. И покушао сам да се присетим последњег озбиљног разговора међу мушкарцима о сексу без обзира на националност учесника. Морам рећи да се нисам сетио пуно примера.

А једна Марија је предложила своју теорију: „Главна разлика између момака и девојака је следећа: девојке говоре о томе како да подигну ниво сексуалног живота, док момке брине само то како да нађу партнерку. Можда би све било боље кад би момак и девојка разговарали о томе како да им буде боље у кревету?“ 

Мањак сексуалног васпитања не дозвољава руским дечацима да одрасту 

Legion Media

Најчешћи одговор који сам могао да чујем је следећи: „Одрасли паметни људи не говоре о сексу“.

Јулија из Санкт Петербурга, уредница часописа Sexography, такође примећује да одрасли људи у Русији не воле такозване тинејџерске разговоре о сексу, али ти разговори су управо такви због мањка сексуалног васпитања:

„Лично мени је много лакше да о сексу и сексуалности разговарам са западним светом.  Разговори о сексу су у Америци нешто нормално, чак и међу људима који се мало познају.  Могу да се упознам у бару са неким и поведем дуг разговор о сексуалном васпитању. Признајем да је разлог тога њихова активна пропаганда сексуалног васпитања, огроман број активиста који се тиме баве. Русима је још увек нелагодно кад се говори о сексу, као што је било и нашим родитељима пре 20-30 година. Неки се још стиде да купују презервативе, неки никад у животу нису ушли у секс шоп само зато што доживљавају те продавнице као неко порочно, забрањено место. Слажем се да је тешко натерати Русе да поведу разговор о сексу, иако је секс и њихова омиљена активност. Један бивши колега ме је недавно питао која је сврха мог часописа. Јер за њега је свако писање о сексу еротика. 'Шта има ту да се пише? Секс је секс! Откуд жеља да се о томе говори?' И ја мислим да су управо таква питања прави знак да ми у Русији имамо још много тога да научимо.“

Управо у томе и ја видим главну разлику између Русије и Запада. Сексуално васпитање ни данас не постоји у руским школама. А одсуство васпитања води ка томе да се разговори о сексу доживљавају као нешто незрело и остају на нивоу шале и трача.  

Бенџамин Дејвис је амерички писац који живи у Русији, колумниста Russia Beyond.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!