„За разлику од других европских земаља, које покорно слушају западног газду, Србија пуно зна од Другом светском рату и својим херојима", каже Глушченко.
„Срби знају о Другом светском рату захваљујући породичним предањима, народним песмама, меморијалима и споменицима, књигама, новинама, позоришним представама и филмовима. У Србији схватају важност интерпретације историјских догађаја који су претходили светском рату“, говори Сергеј Глушченко, који се за све ове године рада у Србији срео са многим очевицима тих догађаја и њиховим потомцима.
Сећање на тај рат се чува у Србији и на државном нивоу. Државна подршка прослави 9. маја и манифестацији „Бесмртни пук“ је још један корак у политици актуелног руководства Србије усмерен на развој сарадње са Русијом, истиче Сергеј Глушченко.
Дмтириј Лане
„Бесмртни пук“ је у Србији ове година добио и званичну државну подршку. „Четири године смо ишли ка том циљу“, каже он и додаје да српски „Бесмртни пук“ не личи на остале у свету.
„Бесмртни пук у Србији је специфичан. Већи део српских учесника излази на улице са портретима својих предака који су се борили у Првом и Другом светском рату. За Србију и Србе управо је Први светски рат главна национална трагедија 20. века и истовремено симбол народне храбрости и патриотизма.“
Од 2016. године Бесмртни пук иде улицама Београда, а од 2018. улицама шест српских градова. Ове године ће их бити једанаест. Бесмртни пук се трећу годину одржава и у Републици Српској.
Данка Радовановић
„2017. за Бесмртни пук у Србији је израђен логотип. Измислио га је и поклонио нам га мој пријатељ Бранко Вукомановић. Уочи 9. маја 2018, када смо припремили шест градова за манифестацију, састајао сам се са руководством општина и нико није одбио да помогне. Бесмртни пук је још једно јако оружје које дозвољава Србима да се боре за очување своје и наше заједничке историје“, сигуран је координатор међународних акција „Бесмрни пук“.