У совјетска времена спортска одећа адидас била је симбол нонконформизма, јер је није одобравало руководство државе. Говорило се: данас носи адидас, а сутра ће отаџбину да прода (сегодня носит Адидас, а завтра Родину продаст)!
Након распада Совјетског Савеза адидас су међутим почели да носе сви: и ситни и крупни криминалци, уличари, демобилизовани војници, да не говоримо о спортистима.
У затвору су такође носили адидас тренерке јер није било затвореничког одела. Ако некад помислите да се придружите руској мафији, адидас тенерка вам не гине. Али додајте јефтине добро исполиране ципеле. Прави гопници су овако обучени и лети и зими.
„Гангстерски куиф” је званична фризура ситних руских криминалаца и уличара, лако се направи и лако се носи.
Постоје две верзије порекла ове фризуре. Једна је армијска (у војсци су једино шишке могле да буду дуже), а друга културолошка.
Момци из радничких четврти на периферијама градова 90-их година су се доживљавали као супротност „неформалцима“, тј. панкерима, реперима и другим љубитељима западне музике. Гопници су се радо обрачунавали са њима. И пронашли фризуру коју нико од горенаведених није имао.
Искрено говорећи, скоро сви Руси обожавају да грицкају семенке сунцокрета, али не као улични хулигани, који то раде на сваком месту и у свакој прилици.
Познато је да кад једном почнеш да грицкаш, не можеш да се зауставиш. Али уличари грицкају семенке по парковима, у јавном саобраћају, на свадбама... и направе ђубре у радијусу од два метра око себе.
Грицкање је још и врста провокације: Само пробај да ми замериш што пљујем на све стране!
У двориштима совјетских затвора нема где да се седне, а сести на земљу је за поштоване и угледне криминалце неприхватљиво. Отуд и култура чучања. Можете ли ви да чучнете тако да вам пете додирују под, да вам се колена нађу тачно испод мишки и да се не наслањате и не држите ни за шта. Пробајте. Није то баш ни тако једноставно. Ако нисте пали на леђа, у одличној сте физичкој „гопник“ форми.
Нико не зна када су се појавили први гопници, а не зна се ни шта означава сама реч. Према једној верзији, појавили су се још у доба Руске империје када је у Петербургу основано Државно друштво за збрињавање („Государственное общество приюта“, ГОП), где су довођена незбринута деца и млади који су се бавили отимачином и правили нереде. Према другој верзији, ситни лопови су добили назив „гопници“ због израза „гоп-стоп“, што у жаргону криминалаца значи „пљачка на улици“.
Гопници се позиционирају као „прави момци“ (нормальный или реальный пацан), док су заправо маргиналне и необразоване личности. Суштина погледа на свет гопника је агресивно одбацивање вредности културе: образовања, толеранције, рада и тежње за сопственим усавршавањем.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
