Дечак кога је цела Русија оплакивала када је изгубио ноге сада је звезда скејтборда

maxlullove
Максим Абрамов је ноге изгубио у пожару, када је имао само годину и по дана. У ужасном сплету околности његов креветац и душек су се запалили. Сада има 10 година и нову породицу, а и даље је у центру пажње.

Када се ова трагедија догодила, о њој се причало у свим руским медијима. Несрећа се догодила 31. марта 2011. године. Тог јутра једноипогодишњи дечак из Благовешченска, на истоку Сибира, изгубио је обе ноге, а породица га је оставила. Потресни кадрови, снимљени после несреће, подстакли су хиљаде руских грађана да понуде своју помоћ. А милиони су слали речи подршке.

Отада овог дечака непрекидно прати медијска пажња, што је необично, јер, по правилу, јунаци трагичних догађаја падају у заборав чим се појаве нове жртве. Са њим је, ипак, било другачије. Када је мало поодрастао, Максим Абрамов је почео повремено да се појављује у вестима и да гостује у телевизијским емисијама. А ова година је за њега постала посебна. Његов снимак је на свом Инстаграм профилу објавио амерички легендарни скејтер Тони Хоук: „Мој нови омиљени скејтер” – написао је Хоук. Да, после свега што је преживео, Максим је почео да вози скејтборд.  

Дан који му је преокренуо судбину

Максимова мајка, 28-годишња Галина Абрамова, тог кобног јутра 2011. године устала је рано и отишла у госте код другарице. Како је касније на суду признала, отишла је пије алкохол. Иначе се редовно опијала.

У кући је било хладно и пре одласка Галина је поред дечјег кревеца у којем је дечак спавао оставила укључену грејалицу. Била је одсутна око четири сата.

За то време малишан је повукао грејалицу за гајтан и довукао је у креветац. Када се Галина вратила, кућа је већ била у пламену. „Куљао је страшан дим, дете је вриштало”, присећа се комшиница Светлана Цуканова. Дете је било живо, али су му кревет и душек горели. Дечак је задобио опекотине четвртог степена. Углавном су му страдале ноге. Како би му спасли живот, лекари су му ампутирали обе ноге. Током три следећа месеца мајка ниједном није посетила сина у болници.

„После трагедије Галину веома дуго нисмо видели. Када се појавила, није одлазила кући. Живела је код других људи, дању се плашила да изађе и излазила је само ноћу. Сада опет пије”, каже Цуканова.

Галини су одузета родитељска права и осуђена је на три године затвора. Максимова рођена баба одрекла се унука. Рекла је: „Свима нам је тешко, али он више не може да стане на ноге. Мени то уопште не треба”.

Нова породица

Из разумљивих разлога нова Максимова породица не воли да се присећа свега тога. После изласка из болнице и усвајања њему је било потребно скупо лечење: „Сада је Максиму потребно најмање 18 операција, а једна операција кошта 30 хиљада евра”, рекла је 2012. године његова нова мајка Ина Лалав, власница популарног ланца кафетерија „Даблби”.

Дечак се преселио у Санкт Петербург. У новој породици стекао је и сестру Наташу. Осим породице која га воли Максим сад има и два тренера за пливање, педагога за цртање, тренера за скејтбординг, па чак и личног возача.

„За њега је кретање на скејту решило многе проблеме”, каже за „Собака.ru” Максимов тренер за скејтбординг Павел Мушкин. Од 2016. године он тренира дечака, помаже му саветима, снима и монтира видео-снимке за његову Инстаграм страницу и одговоран је за односе са новинарима. Заправо, он је његов прес-секретар.

„Организовао сам изградњу првог бетонског скејт-парка у Петербургу, у њему одржавамо бесплатне часове за све заинтересоване. Максим је живео у близини и једном приликом родитељи су га довели код нас”, каже Павел.

Дечак је тада већ умео да стоји на скејту, тако се кретао. Он, наиме, не воли ни колица ни протезе. Али, он до тада није био чак ни чуо за клизање низ ограду, окрете у ваздуху и друге трикове. Тренер је Максиму показао на интернету децу-скејтбордисте као што је он из Бразила и САД, па је он одлучио да се опроба. Био је први дечак са инвалидитетом са којим је Павел радио.

„Почели смо са обичним тренинзима двапут недељно, а неколико месеци касније смо почели интензивније да вежбамо. Убрзо сам да бих га мотивисао почео да правим видео-снимке са њим и објављујем их на Инстаграму”, објашњава Павел. „Наравно, он користи мало другачију технику, прилагођену њему, али скејтбординг је у принципу индивидуалан спорт, у њему се стално измишљају нови трикови, нема никаквих ограничења.”

Када је Тони Хоук објавио снимак са Максимом Абрамовом, то нико није очекивао. Тони је тада први пут објавио снимак са неким руским скејтером. Сат времена после његовог поста дечак је на Инстаграму скупио 15 000 пратилаца, а сада их има већ 40 000.

Максим је, каже његов тренер, у то време пролазио кроз тежак период, јер му трикови нису одмах полазили од руке: „Видео сам да он то може да уради, ако се потруди, али он се бунио.” Међутим, после Хоукове објаве, каже тренер, Максим је почео да верује у себе. „Донедавно се он није радо прихватао тешких задатака: губио је интересовање, чим му нешто не би успело из првог или другог покушаја. Али сада се то постепено мења: схватио је да су људима трикови које он ради занимљиви и почео је озбиљније да схвата вежбање.”

Изненадна популарност

Максим се школује у образованом центру који је такође основала Ина Лалав. Павел каже да родитељи нису успели дечака да упишу у обичну школу. Одбили су их под изговором да нема места. У неким школама су им дословно рекли: била је то жеља неких утицајних родитеља да њихова деца не иду у школу са таквим дечаком. Максимова породица је имућна и они су желели да га упишу у школу за децу из богатих породица. Али, није им успело.

2016. године на руском Првом каналу Максим се срео са познатим Аустралијанцем српског порекла Ником Вујичићем, који се родио без руку и ногу. 2018. године Максиму је својеручно направљен крстић поклонио руски патријарх Кирил. Исте године дечак је у Москви наступио на светском првенству у вожњи скејтборда, засад ван конкуренције заједно са другом талентованом децом.

Данас Макс готово свакодневно посећује страницу бразилског скејтера без ногу Фелипеа Нунеса. Он гледа његове наступе и анализира трикове.

Популарност која је задесила овог десетогодишњака њему не пада тешко. Мада сада морају да му објашњавају, на пример, да не треба пред људима да се хвали бројем пратилаца. Његов тренер каже: „Он је посебно дете, сви око њега га непрекидно пазе и мазе, ретко га грде, и он је на то навикао. Ја се ипак трудим да му објасним да мора да води рачуна не само о себи, него и о другим људима, покушавам да га одучим од манипулације.”

На питање шта би посебно желео, Максим одговара да би волео да наступи на Олимпијади. „Имам чиме да се похвалим. Засад немам награде, нисам освојио ни злато ни сребро. Још нисам учествовао на Олимпијади, али хоћу да учествујем”, рекао је у интервјуу за Први канал. Припреме за Олимпијаду су већ почеле: у октобру Макс је посетио Нижњи Новгород, где је отворен нови терен за вожњу скејтборда, на којем ће се 2020. одржати Европско првенство у скејтбордингу.

Прочитајте такође! Упознајте Семи Џабраиљ, руску бионичку лепотицу (ФОТО)

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“