Људи тајге: Како живе мали староседелачки народи на Алтају (ФОТО)

Фондација Николаја Расторгујева
Потомци старих номада чувају свој језик, обичаје и верују у исцељујућу моћ тајге, иако су одавно примили православље.

Етнографи за Републику Алтај у Сибиру кажу да је „раскрсница цивилизација”. Ту и данас живи велики број малих народа, потомака древних номада. О животу многих од њих научници мало знају, с обзиром на тешку доступност места на којима живе. Алтај је покривен планинама и шумама, а насеља су веома удаљена једно од другог. Вероватно је управо то омогућило народима да сачувају сећање на своје корене.

На лето 2019. године тим „Фонда за подршку филму, радију и мултимедијима Николаја Расторгујева” извео је етнографску експедицију на Алтај са циљем да сазна више о тамошњим житељима и о томе како су успели да сачувају свој језик, обичаје и веровања.

 Најважнији појам за Алтајце је „сеок”, тј. род. Сви изворни Алтајци памте своје сеоке и поштују обичаје који се везују за њих. На пример, поштовање старијих, поштовање рода, заједничка брига о немоћним рођацима, окупљање на сахранама и свадбама. Такође се задржала забрана брака међу члановима истог рода.

Алтајски народи Теленгити и Телеути, који живе на југу републике, ближе граници са Монголијом, потомци су древног туркијског племена Теле.

Крај Бидинов, заслужни учитељ Русије и писац, још 1966. године на Алтају је основао кружок за проучавање локалне историје, а затим је формиран и музеј историје Теленгита у селу Кокорја у близини руско-монголске границе. „Ако не познајеш историју свог народа, ниси нико”, каже он. „Наши очеви и дедови вршили су обреде наших предака и учили своју децу да поштују свој крај. За нас Алтај није само отаџбина. Алтај је Бог, творац и стваралац. Човек не може да пренебрегне законе природе.”

Традиционална вера алтајских народа било је поштовање духова природе. У науци се то назива тенгријанство. Алтајске планине су живи дух, а земља поседује памћење и разум. Иако је на Алтајце православље извршило дубок утицај (ови народи су примили хришћанство још у 19. веку), они још увек практикују шаманизам. Шамани су обреде вршили чак и у совјетско доба, истина, чинили су то тајно. „Шаман може да помогне свакоме. То је човек са натприродним карактером. Он служи народу, повезује нижи и виши свет. Он може само седећи код куће у мислима да обиђе цео свет. Са шаманом се не сме препирати”, каже Бидинов.

Вјачеслав Челтујев је шаман из шаманске лозе. „У мом роду сви су шамани. То се не учи, то није школа”, каже он. „Када сам имао 16-17 година, почела су да ми стижу упозорења [од духова]. У то време још ништа нисам знао, плашио сам се тога, чак сам се бојао да спавам, јер ми је све долазило ноћу. Раније би ме одавно затворили у лудницу, а ја сам целу будућност знао и упозоравао сам људе.”

Добриња Сатин се бави традиционалном алтајском музиком. „Мој инструмент се зове топшур, он је атрибут кајчија, певача који приповеда алтајске епове. Инструмент народном певачу помаже да постигне својеврстан транс. Наши епови су веома дуги. Пре извођења певач моли инструмент да му помогне и тада га топшур преноси у тај свет.”

На северу Алтаја живе Кумендици, Тубалари и Челканци, туркијски народи угро-финског порекла. Они себе називају „људима тајге”. Челканци и даље користе традиционалне начине риболова.

Марија Кизајева: „Наши преци Тубалари бавили су се земљорадњом. У совјетско доба постојао је план: колхозу треба предати толико и толико кромпира, цвекле, сремзе. Сећам се како је мама штавила кожу и правила ми капут, бунду, капу. А ако би се десила нека несрећа, они би од планина тражили помоћ. Преци су веровали у тајгу, и ја у њу верујем”.

Иван Черлојаков, учитељ историје и познавања друштва у селу Тондошка, 120 километара источно од Горно-Алтајска. „Наше село је место у којем живе Кузени. Они верују да су потомци људи који су се у време светског потопа спасли на сплаву. Он је пристао уз врх Салопа и како се вода повлачила, Кузени су се населили по његовим падинама.” Черлојаков каже да су покрштени Алтајци имали доста тешку судбину. „За Русе су они и даље били Алтајци, а за Алтајце они то више нису били. И зато су крштени Алтајци желели да се покажу као већи Руси од самих Руса, па су им се Руси подсмевали.”

Осим малих народа, на Алтају живи и неколико староверских заједница. Једна од њих налази се у Ујмонској долини, где се баве узгојем јелена.

Погледајте такође! Десет фотографија које ће вам пружити десет разлога да заувек останете на Алтају

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“