Етнографи за Републику Алтај у Сибиру кажу да је „раскрсница цивилизација”. Ту и данас живи велики број малих народа, потомака древних номада. О животу многих од њих научници мало знају, с обзиром на тешку доступност места на којима живе. Алтај је покривен планинама и шумама, а насеља су веома удаљена једно од другог. Вероватно је управо то омогућило народима да сачувају сећање на своје корене.
Фондациja Николаjа Расторгуева
На лето 2019. године тим „Фонда за подршку филму, радију и мултимедијима Николаја Расторгујева” извео је етнографску експедицију на Алтај са циљем да сазна више о тамошњим житељима и о томе како су успели да сачувају свој језик, обичаје и веровања.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Најважнији појам за Алтајце је „сеок”, тј. род. Сви изворни Алтајци памте своје сеоке и поштују обичаје који се везују за њих. На пример, поштовање старијих, поштовање рода, заједничка брига о немоћним рођацима, окупљање на сахранама и свадбама. Такође се задржала забрана брака међу члановима истог рода.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Алтајски народи Теленгити и Телеути, који живе на југу републике, ближе граници са Монголијом, потомци су древног туркијског племена Теле.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Крај Бидинов, заслужни учитељ Русије и писац, још 1966. године на Алтају је основао кружок за проучавање локалне историје, а затим је формиран и музеј историје Теленгита у селу Кокорја у близини руско-монголске границе. „Ако не познајеш историју свог народа, ниси нико”, каже он. „Наши очеви и дедови вршили су обреде наших предака и учили своју децу да поштују свој крај. За нас Алтај није само отаџбина. Алтај је Бог, творац и стваралац. Човек не може да пренебрегне законе природе.”
Фондациja Николаjа Расторгуева
Традиционална вера алтајских народа било је поштовање духова природе. У науци се то назива тенгријанство. Алтајске планине су живи дух, а земља поседује памћење и разум. Иако је на Алтајце православље извршило дубок утицај (ови народи су примили хришћанство још у 19. веку), они још увек практикују шаманизам. Шамани су обреде вршили чак и у совјетско доба, истина, чинили су то тајно. „Шаман може да помогне свакоме. То је човек са натприродним карактером. Он служи народу, повезује нижи и виши свет. Он може само седећи код куће у мислима да обиђе цео свет. Са шаманом се не сме препирати”, каже Бидинов.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Вјачеслав Челтујев је шаман из шаманске лозе. „У мом роду сви су шамани. То се не учи, то није школа”, каже он. „Када сам имао 16-17 година, почела су да ми стижу упозорења [од духова]. У то време још ништа нисам знао, плашио сам се тога, чак сам се бојао да спавам, јер ми је све долазило ноћу. Раније би ме одавно затворили у лудницу, а ја сам целу будућност знао и упозоравао сам људе.”
Фондациja Николаjа Расторгуева
Добриња Сатин се бави традиционалном алтајском музиком. „Мој инструмент се зове топшур, он је атрибут кајчија, певача који приповеда алтајске епове. Инструмент народном певачу помаже да постигне својеврстан транс. Наши епови су веома дуги. Пре извођења певач моли инструмент да му помогне и тада га топшур преноси у тај свет.”
Фондациja Николаjа Расторгуева
На северу Алтаја живе Кумендици, Тубалари и Челканци, туркијски народи угро-финског порекла. Они себе називају „људима тајге”. Челканци и даље користе традиционалне начине риболова.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Марија Кизајева: „Наши преци Тубалари бавили су се земљорадњом. У совјетско доба постојао је план: колхозу треба предати толико и толико кромпира, цвекле, сремзе. Сећам се како је мама штавила кожу и правила ми капут, бунду, капу. А ако би се десила нека несрећа, они би од планина тражили помоћ. Преци су веровали у тајгу, и ја у њу верујем”.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Иван Черлојаков, учитељ историје и познавања друштва у селу Тондошка, 120 километара источно од Горно-Алтајска. „Наше село је место у којем живе Кузени. Они верују да су потомци људи који су се у време светског потопа спасли на сплаву. Он је пристао уз врх Салопа и како се вода повлачила, Кузени су се населили по његовим падинама.” Черлојаков каже да су покрштени Алтајци имали доста тешку судбину. „За Русе су они и даље били Алтајци, а за Алтајце они то више нису били. И зато су крштени Алтајци желели да се покажу као већи Руси од самих Руса, па су им се Руси подсмевали.”
Фондациja Николаjа Расторгуева
Осим малих народа, на Алтају живи и неколико староверских заједница. Једна од њих налази се у Ујмонској долини, где се баве узгојем јелена.
Фондациja Николаjа Расторгуева
Погледајте такође! Десет фотографија које ће вам пружити десет разлога да заувек останете на Алтају